Evropa: ideološke linije podele

Prema studiji Pew Research Center najveći razdor između zapadne i istočne Evrope uočava se u stavovima prema muslimanima. Najveću spremnost da „priznaju u sopstvenoj porodici nekog ko je musliman“ (na primer sklapanjem braka), izrazili su Norvežani. Čak 82 procenta njih na to pitanje odgovorilo je potvrdno. Za njima slede Šveđani sa 80 odsto. Nešto ispod tog procenta su Finci – 66 odsto ispitanika u toj zemlji reklo je „da“. Slično su otvoreni i Holanđani i Belgijanci, 88 i 77 odsto. I Španci i Francuzi pokazuju visoku stopu tolerancije – 74 i 66 procenata.

Nemačka je „u zlatnoj sredini“, sa 55 odsto onih koji bi mogli da zamisle muslimanku odnosno muslimana u sopstvenoj porodici. I kod nemačkih susjeda, Austrije i Švajcarske, situacija je slična.

Ali u istočnim zemljama spremnost na tako nešto je u padu. Tako bi samo trećina Poljaka (33 procenta) prihvatilo muslimanku odnosno muslimana u porodici. Među Mađarima –njih samo petina (21 odsto). I samo 12 procenata Čeha.

Dalje na jugoistoku i istoku kontinenta taj procenat ponovo raste: 57 procenata Hrvata i skoro polovina Slovaka (47 odsto) ne bi imalo ništa protiv muslimana u porodici. Sliöno razmišlja i 43 odsto Srba. Uzdržani po tom pitanju bili su Bugari, Rumuni, Grci i Rusi. U tim zemljama oko trećina ispitanika odgovorila je sa „da“.

Sopstvena kultura

Ispitanici u navedenim zemljama bili su otvoreniji kada su govorili o Jevrejima. Njih bi u porodici prihvatilo 96 odsto Holanđana, za njima slede Norvežani sa 95 procenata i Danci sa 92. U Nemačkoj, zemlji koja je odgovorna za pogrom nad evropskim Jevrejima, dobre dve trećine (69 odsto) moglo bi da zamisli da imaju Jevreje za rođake. Kada je o Srbiji reč, 61 procenat građana prihvatilo bi Jevreja u porodici, a najmanji procenat je u većinski muslimanskoj Bosni i Hercegovini – 37 odsto.

Razlike između zapadnih i istočnih evropskih zemalja postoje i kada je u pitanju vrednovanje sopstvene kulture. Najviše pozitivnih odgovora na pitanje da li je njihova sopstvena kultura nadmoćnija nad stranim kulturama, dali su ispitanici u Rusiji (69 odsto), zatim u Rumuniji (66), Bugarskoj (69) i Srbiji (65). Ali još samosvesniji su Grci: 89 procenata odgovorilo je pozitivno.

Osećaj da sopstvena kultura nije iznad drugih najizraženija je kod Španaca i Belgijanaca. Samo 20 odsto Španaca smatra da je njihova kultura nadmoćnija u odnosu na druge, i 21 odsto Belgijanaca. Zatim slede Holađani sa 31 odsto. Ni Francuzi ne misle da je njihova kultura mnogo nadmoćnija – 36 odsto je glasalo sa „da“. Kada je pak reč o Nemačkoj, 45 odsto ispitanih Nemaca smatra nemačku kulturu nadmoćnijom u odnosu na druge svetske kulture. U Poljskoj i Češkoj taj procenat je 55 odsto. Slovaci i Mađari su tu negdje kao i Nemci, sa 44 i 46 procenata.

Veliki ideološki razdor

Veoma velika razlika između istoka i zapada Evrope uočava se i kada je reč o venčanjima istopolnih partnera: 86 do 88 odsto ispitanika u Švedskoj, Danskoj i Holandiji je za, zatim slede druge zapadne zemlje, kao na primer Nemačka sa 75 odsto, Francuska sa 73 i Španija sa 77 odsto ispitanika koji su se izjasnili pozitivno o istopolnim zajednicama.

Među istočnoevropskim zemljama najveći procenat onih koji su za istopolne zajednice je u Češkoj – 65 odsto. Znatno manje je u susednoj Poljskoj, naime 59 procenata ispitanih odbacuje istopolni brak. Još veći procenat onih koji odbacuju istopolni brak je u Rumuniji – 74 odsto i Bugarskoj 79 odsto. Najveći procenat ispitanih građana koji su protiv istopolnog braka je u Srbiji 83 odsto, Bosni i Hercegovini 84, Litvaniji 85 i Rusiji čak 90 procenata.

Kada se radi o odnosu države i religije razdori između zapada i istoka nisu toliko duboki. Najviše građana koji su za to da se odvoje država i religija je u Švedskoj i Finskoj, 80 i 77 procenata. Sledi Bosna i Hercegovina, gde se 76 odsto građana izjasnilo za odvajanje, Hrvatska (69) i Srbija (59). Ukupno gledano, sve evropske zemlje podržavaju odvajanje religije od države. Samo je u Rusiji, Belorusiji i Bugarskoj 50 odsto građana neodlučno. A jedino su u zemljama na obodu Evrope za to da država podržava religiju, kao na primer u Gruziji (52 odsto) i Jermeniji (59 odsto).

Studija Pew Research Center ne ostavlja prostora za sumnju. Ideološki razdor podelio je Evropu na zapadnu i istočnu. Ali tu je i veliki broj drugih razdora koji dele Stari kontinent. Jer, pitanja iz studije sporna su i unutar samih zemalja, a ne samo na evropskom nivou.

https://www.dw.com/sr/evropa-ideolo%C5%A1ke-linije-podele/a-46083346?fbclid=IwAR13FtQDfC2l5CwT1OPkzt-an6kaUR-M0U53S7e18ETxpgheaBWMSqHDfFE 

Tekst preuzet sa Dojče vele