Evropa je nedavno imala veoma veliki višak smrtnosti. Zašto?

U proseku je porastao za 19 odsto u EU. Najpogođenija zemlja, Nemačka, zabeležila je suficit od čak 37,3 odsto, dok su Mađarska, Bugarska i Rumunija zabeležile mali ili nikakav suficit, piše Index.hr.

Na prvi pogled može izgledati neuobičajeno da se toliki višak umrlih beleži nakon što se toliko ljudi vakcinisalo ili oporavilo od kovida-19, posebno kada se zna da je Svetska zdravstvena organizacija najavila da će objaviti kraj pandemije u martu.

Takođe može biti iznenađenje da se najveći viškovi beleže u nekim od zemalja sa najboljim zdravstvenim sistemima, sa disciplinovanom populacijom i solidnom pokrivenošću vakcinacijom, kao što su Nemačka i Austrija.

Međutim, iza takve statistike stoji jasna logika. Naravno, to što je jasno ne znači da je jednostavno.

Šta je višak mortaliteta?

Za početak, hajde da ukratko objasnimo šta znači višak mortaliteta uopšte i na Eurostatovoj mapi.

U epidemiologiji, višak mortaliteta je mera povećanja broja smrtnih slučajeva od svih uzroka tokom datog vremenskog perioda u datoj populaciji tokom neke krize kao što je rat ili epidemija zarazne bolesti, u poređenju sa očekivanom vrednošću ili statističkim trendom tokom nekih referentni period u kome nije bilo krize.

Obično se može meriti u procentima ili u broju umrlih po jedinici vremena (sedmica, mesec ili godina).

U pandemijskim godinama od 2020. do 2022. godine, višak mortaliteta se najčešće upoređuje sa referentnim mortalitetom u periodu od tri prepandemijske godine – od 2016. do 2019. godine.

Pri tome se višak može posmatrati u odnosu na prosečan mesečni mortalitet svih meseci od 2016. do 2019. godine.

Višak mortaliteta tada izgleda veći nego kada bi se višak mortaliteta uporedio sa viškom u istom mesecu referentnog perioda.

Naime, svake godine se u zimskim mesecima beleži višak mortaliteta, bilo zbog respiratornih oboljenja poput gripa, bilo zbog niskih temperatura i njihovog uticaja na zdravlje.

Nije toliko važan vrh koliko površina ispod njega

Ovde je veoma važno istaći da na grafikonima i kartama pojedinačni vrh viška mortaliteta nije toliko važan koliko područje ispod njega.

Naime, ako je vrhunac u nekoj zemlji kratko trajao, ako postoji strmoglavi uspon i brz pad, čak i ako je vrhunac u određenom danu ili nedelji visok, ukupan višak mortaliteta u dužem periodu neće biti kao veliki kao što će biti u drugoj zemlji koja može imati mali suficit u određenom trenutku, ali je prilično visok na duže periode.

Ilustracije radi, uporedimo četiri zemlje u ovom tekstu – Veliku Britaniju, Nemačku, Dansku i Hrvatsku.

25. decembra 2022. višak mortaliteta u Nemačkoj (47%) bio je znatno veći nego u Danskoj (28%), Velikoj Britaniji (25%) ili Hrvatskoj (20%).

Međutim, u Nemačkoj je trajao vrlo kratko i već u februaru je pao ispod godina pre pandemije.

U Hrvatskoj je bilo više velikih viškova i oni su duže trajali. Rezultat je da je Hrvatska po višku mortaliteta bila najgora u čitavom periodu pandemije.

U EU, u proseku, višak mortaliteta u istom periodu opada tokom vremena.

Najveći su bili 2020, nešto niži 2021. i najmanji 2022. U većini zemalja EU višak mortaliteta je pao na godine pre pandemije ili čak ispod njih u februaru.

Zašto je važno praćenje viška mortaliteta?

Epidemiolozi prate višak mortaliteta kao jedan od načina razumevanja uticaja epidemija na određene populacije.

Praćenje viška mortaliteta je važno jer određena zdravstvena kriza može proizvesti višak smrtnih slučajeva koji možda neće biti adekvatno evidentirani ili možda nemaju jasan uzrok.

Na primer, uzrok smrti kod osobe tokom pandemije kovida-19 može biti kombinacija uticaja kovida-19 sa uticajem nekih ozbiljnih osnovnih bolesti.

Rezultat može biti da se svaka smrt pacijenta od kovida-19 neće pripisati kovidu-19.

Različiti zdravstveni sistemi će imati različita pravila prema kojima će smrt evidentirati kao smrt od kovida ili čak neće registrovati da je preminuli imao kovid-19 zbog nedostataka u testiranju.

Ilustracije radi, prema studiji rađenoj za Svetsku zdravstvenu organizaciju i objavljenoj u časopisu Nature, u prve dve godine pandemije 2020. i 2021. godine, u svetu je bilo oko 14,83 miliona viška smrtnih slučajeva, što je 2,74 puta više od 5,42 miliona prijavljenih kao posledica kovida-19 u istom periodu.

Višak mortaliteta se takođe primećuje u slučaju gripa i drugih sezonskih bolesti.

Naime, za mnoge osobe koje umru od posledica gripa, to neće biti evidentirano kao uzrok smrti. Dakle, uticaj sezonskog gripa može se delimično iščitati iz viška mortaliteta.

Praćenje viška mortaliteta takođe može pomoći u proceni uticaja javnozdravstvenih intervencija i mera koje se sprovode za kontrolu širenja zarazne bolesti.

Ovo uključuje mere kao što su ograničavanje okupljanja, nošenje maski, ograničavanje putovanja, održavanje distance, pranje ruku, vakcinacija itd. Ilustracije radi, u nekim zemljama koje su na početku pandemije uvele veoma stroga ograničenja, vrlo mali višak smrtnosti ili čak zabeležen je deficit.

Ukratko, praćenje viška mortaliteta je važno za epidemiologe jer im pomaže da bolje razumeju uzroke mortaliteta u populaciji i da procene efekat intervencija javnog zdravlja za kontrolu epidemija.

Šta može uticati na višak mortaliteta?

Naravno, ne može se sav višak mortaliteta u određenom periodu pripisati isključivo dominantnom virusu, koji je glavni uzrok krize javnog zdravlja. Na to može uticati mnogo faktora.

Kao što smo već naveli, u pandemiji kovida-19 na višak mortaliteta mogu uticati nefarmakološke i farmakološke javnozdravstvene mere koje se sprovode u određenoj zemlji.

U određenom trenutku, višak mortaliteta će zavisiti i od razvoja težine bolesti uzrokovane različitim varijantama dominantnog virusa.

Na primer, zemlje koje su ublažile mere javnog zdravlja već u ranim fazama pandemije, kada su dominirale opasnije verzije virusa SARS-CoV-2, na kraju će imati veći ukupni višak mortaliteta u pandemiji od zemalja koje su kasnije ublažile svoje mere, tek nakon što se većina stanovništva vakcinisala, a virus je postao malo manje opasan.

Veličina rezervoara se smanjuje

Na višak mortaliteta će takođe uticati veličina rezervoara ugrožene populacije.

Što više ljudi pod rizikom umire, to je manji broj rizičnih ljudi koji mogu da se razbole i umru.

Ako je neka država, boljim upravljanjem pandemijom u ranijim talasima, uspela da spase više ugroženih – starih, imunokompromitovanih i bolesnih, posle ublažavanja mera biće više ugroženih koji mogu da se razbole i umru.

Ako je neka zemlja imala loše mere javnog zdravlja i mnogo je rizičnih ljudi umrlo u ranijim talasima pandemije, za očekivati je da će biti manje ljudi koji mogu da se razbole i umru u narednim talasima.

Primer su upravo Hrvatska, Bugarska, Mađarska i Rumunija, koje su u svetskom vrhu po smrtnosti od kovida-19.

S druge strane, što kasnije obole oni koji su u riziku, rizik će za njih biti manji jer će u međuvremenu imati priliku da se vakcinišu, i to više puta, a istovremeno postoji mogućnost da novije varijante virusa SARS-CoV-2 izazivaju blaže kliničke slike (što izgleda da je slučaj).

Nove varijante su znatno zaraznije

Treba imati u vidu da su novije varijante virusa SARS-CoV-2, iako manje opasne, znatno zaraznije (naročito nova varijanta krakena koja postepeno počinje da dominira), što znači da mogu da zaraze veći broj ljudi za kraće vreme.

Ako se više ljudi zarazi, čak i ako je stopa smrtnosti uzrokovana virusom niža, rezultat može biti značajan višak mortaliteta.

Pored toga, studije su pokazale da je covid multisistemska bolest, što znači da će mnogi ljudi koji imaju određene osnovne bolesti umreti kada se zaraze, a da ne moraju biti evidentirani da su umrli od kovida.

Takođe, istraživanje je pokazalo da su ljudi koji su bili zaraženi virusom SARS-COV-2 imali više od tri puta veći rizik da umru u narednih godinu dana u poređenju sa onima koji su ostali nezaraženi.

Zbog svega navedenog, za očekivati je da će višak mortaliteta u sezoni u kojoj dominira kovid, iako manje smrtonosna varijanta omikrona ili krakena, biti veći od proseka pre pandemije.

Konačno, na višak mortaliteta mogu uticati i drugi faktori kao što su letnji toplotni talasi, koji su najverovatnije povećali višak mortaliteta u EU u julu i avgustu 2022, ili ekstremna hladnoća tokom zime.

Demografska i zdravstvena slika stanovništva

Na višak mortaliteta može uticati i demografska struktura stanovništva, odnosno udeo starih u populaciji.

Takođe, važnu ulogu u slučaju kovida igra i procenat ljudi u populaciji koji imaju problema sa gojaznošću i dijabetesom i sa ozbiljnim bolestima kao što je rak.

Na prekomernu smrtnost će uticati i nivoi vakcinacije.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, na višak mortaliteta značajno je uticalo preopterećenje zdravstvenih sistema, posebno u vreme velikih talasa, ali i posle njih zbog nemogućnosti pružanja adekvatne medicinske nege stanovništvu, što podrazumeva i dijagnostiku.

Teza da vakcine izazivaju višak mortaliteta je besmislena

Važno je istaći da nema logike u tezama po kojima bi vakcinacija mogla biti uzrok viška mortaliteta u EU.

Naime, da je to zaista tako, višak mortaliteta bi bio konstantan i ne bi varirao u zavisnosti od godišnjih doba.

Činjenica da se najveći ekscesi mortaliteta beleže u zimskim mesecima, a najmanji u prolećnim i letnjim mesecima, i da se u pojedinim periodima u pojedinim zemljama beleže čak i deficiti mortaliteta (naročito u martu 2021. i 2022. i februaru 2023. godine), govori u prilog činjenici da se višak smrtnih slučajeva najviše može pripisati kovid-19 i drugim respiratornim bolestima koje se lakše prenose u hladnoj sezoni kada su ljudi u bliskom kontaktu u zatvorenom prostoru.

Kovid-19 nije tipična sezonska bolest poput gripa.

Budući da je mnogo zarazniji od gripa i da još uvek ima mnogo ljudi koji na njega nisu razvili slično jak imunitet kao što su razvili na grip kroz višegodišnji kontakt sa različitim varijantama virusa gripa ili vakcinacijom, on se širi u svih delova godine.

Međutim, kao i sve respiratorne bolesti, uspešnije se širi u hladnim delovima godine, odnosno u bliskim kontaktima u zatvorenom prostoru.

Ilustracije radi, prema nedeljnom izveštaju o gripu Instituta Robert Koh, epidemija gripa u Nemačkoj dostigla je vrhunac neposredno pre početka 2023.

U isto vreme, dostignut je još jedan vrhunac u broju umrlih od kovida-19.

Ukupno, višak mortaliteta u decembru 2022. godine u Nemačkoj bio je, kako smo već naveli, 37,3% veći od mesečnog proseka u godinama pre pandemije.

Ali, već je sredinom februara postao negativan – pao je na -2%.

Ako se trend nastavi, Nemačka bi mogla da doživi još jedan vrhunac u manjku smrtnih slučajeva u martu, baš kao i 2021. i 2022. godine.

Ovakva kretanja se ne bi očekivala da je višak mortaliteta posledica vakcinacije.