„Evropa je u ropstvu krajnje desnice i to je rezultat politike smirivanja“: Gordon Braun upozorava da se igranje s vatrom ne isplati

U julu, u izbornom paktu sa levicom, tražio je zaštitni zid protiv nje. Sada se okrenuo udesno, dajući joj efektivni veto na novu vladu premijera Mišela Barnijea.

Očekuje se da će do kraja meseca Austrijska slobodarska partija (FPO), koju su osnovala dva bivša člana SS-a, Anton Rajnthaler i Fridrih Peter, formirati antiimigracionu, prorusku vladu, ukazuje u kolumni za Gardijan bivši britanski premijer Gordon Braun.

To će zacementirati novu osovinu tvrde desnice u Austriji, Mađarskoj i Slovačkoj i, što je još važnije, u Italiji, gde je korak po korak krajnje desničarska premijerka Đorđa Meloni (koja se u ponedeljak sastala sa britanskim premijerom Kir Starmerom) optužena da preuzima kontrolu nad medijima i pravosuđem.

Krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) upravo je pobedila na regionalnim izborima u istočnoj Nemačkoj u Tiringiji i zauzela drugo mesto u Saksoniji.

Uprkos tome što je nemačka domaća obaveštajna agencija u tri države navela AfD kao „ekstremističku“ organizaciju, poriču holokaust i povezani su sa ekstremno desničarskim političkim nasiljem nekih njenih članova – i njihovog pozivanja na zabranjene nacističke slogane, za koje Tirinški lider stranke Bjorn Heke dva puta je proglašen krivim pred nemačkim sudovima.

Ali dok je nemački opozicioni lider desnog centra, Fridrih Merc, koji je prošle godine podržao koalicije sa AfD-om u lokalnoj vladi, sada odbio da uđe u bilo kakvu nacionalnu ili regionalnu koaliciju sa AfD-om, on se približio velikom delu njene anti-imigracione agende.

Sada želi da „razgovara o pitanju repatrijacije“ postojećih stanovnika.

Sada se Heke otvoreno ruga onome što on naziva „glupim zaštitnim zidom“ protiv njega, predviđajući da to neće trajati. Prošle nedelje je nemačka koaliciona vlada reagovala na uspeh AfD-a pooštravanjem kontrole svojih granica u nastojanju da obuzda neregularnu migraciju.

Još jedan potres udesno došao je prošlomesečnom odlukom holandskog ministra zdravlja, člana krajnje desničarske Partije slobode Gerta Vildersa, da odbije zahteve afričkih zemalja za hitnu pomoć u borbi protiv mipoksa, čak i kada se holandske zalihe kreću do 100.000 kutije neiskorišćenih vakcina – od kojih će mnoge isteći rok upotrebe sledeće godine.

Bauk koji proganja Evropu nije komunizam, kao što je Karl Marks jednom napisao, već krajnje desni ekstremizam. I nije mnogo ostalo od sanitarnog kordona koji je trebalo da zadrži krajnju desnicu.

Evropa sada ima sedam vlada sa strankama tvrdog desnice koje kontrolišu ili su u koaliciji, a Austrija će verovatno biti sledeća.

„Prelomna tačka“ je bio slogan na posteru koji je Najdžel Faraž postavio 2016. tokom referendumske kampanje za Bregzit, prikazujući bradate i tamnopute migrante koji izgledaju kako masovno marširaju ka nama.

Tačno ista fotografija je kasnije replicirana u Mađarskoj, a natpis je promenjen iz „Prelomna tačka“ u „Stop“.

Slični slogani uključuju „Zaustavite invaziju“ („Stop invasione“), koju koristi partija Italijanske lige Matea Salvinija; i „Zatvorite granice“ („Grenzen dicht“), koje su usvojile nemačke ekstremno desničarske grupe AfD i Pegida (Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada).

Pre nekoliko godina, kada je sada uhapšeni bivši savetnik Donalda Trampa Stiv Benon pokušao da formira globalnu koaliciju antiglobalista, uspeo je da okupi veliki broj evropskih desničarskih lidera, od Najdžela Faraža do mađarskog Viktora Orbana.

Učestvovao je u osnivanju „Akademije za judeo-hrišćanski Zapad“ u Italiji. A Trampova republikanska partija „Amerika na prvom mestu“ sada je jedna od mnogih koja je usvojila slogan „prvo moja zemlja“.

Španska krajnje desničarska partija Vox koristila je „Primero lo nuestro. Primero los espanoles“; Italijanska liga, „Prima gli Italiani“; mađarska stranka Fides, „Nekunk Magiarorszag az elso“; nemački AfD, „Unser Land zuerst“; austrijski FPO, „Osterreich zuerst“; i Švajcarska narodna partija, „Die Schveiz zuerst“.

Izvan Evrope, „Once Turkiie“ („urska na prvom mestu“) promoviše Stranka pravde i razvoja Redžepa Tajipa Erdogana. Krajnje desničarska partija Japan First maršira pod zastavom „rì běn dì yī“ („Japan prvi“). „Prvo Indija“ usvojila je stranka Bharatiia Janata premijera Narendre Modija.

Varijacije na ovu temu uključuju „Polska dla Polakov“ („Poljska za Poljake”), koju koriste nacionalisti u Poljskoj, slogan Vox „Espana viva” („Živela Španija”) i „Brasil acima de tudo” („Brazil iznad svega” ”), koji je koristio bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro.

Sve u svemu, oko 50 zemalja je već izašlo na birališta 2024. „Strahovi da će ova godina odražavati globalni trijumf neliberalnog populizma do sada su bili pogrešni“, rekao je Frensis Fukujama, viši saradnik Centra za demokratiju Univerziteta Stanford i autor teze Kraj istorije i poslednji čovek. „Demokratskom nazadovanju se u mnogim zemljama može i odupreti se“, dodao je.

On, naravno, može da ukaže na povratak laburista u Britaniju, reizbor Ursule fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije, udaljavanje od krajnje desnice u Poljskoj i nazadovanje Modija u Indiji.

Ali rezultati Poljske i Indije ne govore mi ništa više nego što tolerancija prema desničarskom ekstremizmu može pasti kada biračko telo sazna da su nacionalistički demagozi dobri u iskorišćavanju pritužbi, ali loši u iskorenjivanju.

I zato ne smemo zaboraviti šta se dogodilo u zemljama od Indonezije do Argentine, borbu na oštrici noža za vlast u SAD i – ono što Fukujami nedostaje u Evropi – podmuklo predanje centra predrasudama krajnje desnice.

Naravno, postoje načini da se osujeti dalji nalet desničarskih populista. Ne samo da je španski premijer, Pedro Sančez, pobedio desnicu na nacionalnim izborima prošle godine, već je vešto osmislio razdor između španske Narodne stranke desnog centra (PP) i krajnje desnice Vox oko sudbine ugrožene dece migranata.

Do jula njih dvojica su bili u koaliciji u pet ključnih regiona: Valensiji, Aragonu, Mursiji, Ekstremaduri i Kastilji i Leonu.

Ali nije PP desnog centra napustila ekstremno desni Vox; to je bila ekstremna desnica koja se udaljila od desnog centra.

I sve dok takozvani umereni nastave da se igraju vatrom – verujući da držeći protivnika blizu, na kraju mogu ukrotiti zver – oni će nastaviti da gube.

Pre nego kasnije, krajnje desničarski otrov će morati da se suprotstavi progresivnom agendom fokusiranom na ono što je ljudima najvažnije: poslovi, životni standard, pravičnost i premošćavanje moralno neodbranjivog jaza između bogatih i siromašnih, zaključuje Braun.