Evropa ne treba da krivi Rusiju za „sve probleme“

„Rusija ima interes da se svi u Evropi konačno urazume i prestanu da Rusiju smatraju krivcem svih problema“, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Evropa bi, dodao je Peskov, umesto toga, trebalo da se „pozabavi primarnim izvorima problema koji trenutno guše Evropu“.

Izjava Peskova usledila je nakon što je britanski premijer Boris Džonson u sredu upozorio Rusiju na bilo kakav „vojni avanturizam“ na granicama Ukrajine i Poljske, članice EU. „Nedavno je bilo mnogo histeričnih publikacija u Britaniji“, kazao je Peskov. „Rusija ne vodi nikakve hibridne ratove“, bio je kategoričan.

Za kasnije danas ruski predsednik Vladimir Putin trebalo bi da se obrati na sastanku Ministarstva spoljnih poslova sa „detaljnim“ napomenama, rekao je Peskov.

Vlade država članica NATO i Zapada osudile su gomilanje ruskih trupa na granici sa Ukrajinom, koja vodi rat sa proruskim separatistima na svom istoku od 2014.

Rusija je u proleće izvela velike vežbe u blizini granice sa Ukrajinom i na anektiranom Krimu, što je izazvalo zabrinutost za moguću invaziju.

Kijev sada traži veću vojnu pomoć od Zapada.

Video snimci koji su nedavno kružili društvenim mrežama pokazuju kako Rusija pomera trupe, tenkove i rakete ka ukrajinskoj granici.

„Agresivnost Rusije, diplomatska i vojna, značajno je porasla poslednjih nedelja“, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na brifingu za novinare.

Ministar je rekao da je posle poseta Vašingtonu i Briselu „rade na sveobuhvatnom paketu za obuzdavanje Rusije“.

On je dodao da je Kijev u pregovorima sa Zapadom za „nabavku dodatnog naoružanja za našu vojsku“.

Moskva je zauzvrat optužila Kijev i Zapad za ratno huškanje.

U razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u ponedeljak, Putin je rekao da su vežbe predvođene SAD u Crnom moru „provokativne“ i da „povećavaju tenzije“ između Moskve i NATO-a.

Navodno je Makron rekao Putinu da je Francuska spremna da brani teritorijalni integritet Ukrajine.

Neke zapadne vlade su takođe optužile Moskvu da pomaže u orkestriranju migrantske krize na granici Belorusije i Poljske.

Nekoliko hiljada migranata – uglavnom sa Bliskog istoka – boravi u improvizovanim kampovima na granici u nadi da će ući u EU.

Brisel je optužio beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da je namamio migrante na granicu kao osvetu za sankcije njegovom režimu zbog prošlogodišnjeg gušenja protesta.

Lukašenko i Kremlj odbacili su optužbe i kritikovali EU što nije primila migrante.

Beloruski moćnik je ove nedelje dva puta razgovarao telefonom sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u svojim prvim direktnim kontaktima sa zapadnim liderom od prošlogodišnjih spornih predsedničkih izbora.

Kremlj – Lukašenkov glavni politički i finansijski podržavalac – pozdravio je „direktne“ kontakte između Belorusije i zvaničnika EU.