Evropa neće biti bezbedna ako gleda samo u svoj tanjir 1Foto: EPA/ CHRISTIAN BRUNA

Prvo kultura dobrodošlice prema izbeglicama, a onda politika izuzimanja – za Angelu Merkel je to „u istom duhu“.

Tako je list Velt na svom sajtu prokomentarisao jučerašnju letnju konferenciju za novinare nemačke kancelarke, tokom koje je ona još jednom branila svoju odluku da 2015. otvori izbeglicama vrata i oštro kritikovala pojedine zemlje Evropske unije koje ne žele da pokažu solidarnost prema Grčkoj i Italiji, u koje i sada stiže većina izbeglica.

Navodeći da se stiče utisak da je Merkel kazala zbogom politici dobrodošlice – uostalom, ona je više puta kazala da se 2015. neće ponoviti – Velt postavlja pitanje koja je „prava“ Angela Merkel. Mere koje se sada primenjuju protiv krijumčara ljudi, te izdvajanje više sredstava za pomoć i kampove u Libiji spadaju u „isti duh“ kojim je pružena, samo na drugi način, pomoć izbeglicama 2015, kazala je juče kancelarka. „Otvaranje vrata“ pre dve godine, dodala je, bila je ispravna odluka s obzirom na tadašnju tešku humanitarnu situaciju.

Sada su, međutim, pokrenute mere za pronalaženje dugoročnih rešenja. A te mere su „vođene činjenicom da se mi ne možemo jednostavno izolovati i ići dalje“, naglasila je Merkel. Evropljani mogu živeti u prosperitetu i bezbednosti „jedino ako gledamo dalje od sopstvenog tanjira i sa našim susedstvom radimo na njihovom ekonomskom razvoju“, dodala je ona.

Merkel je ponovo kritikovala države EU koje nisu želele da prihvate „pravičnu raspodelu“ izbeglica u Evropi. „Evropa ne može pokazivati solidarnost tako što će pomagati samo pojedini“, objasnila je nemačka kancelarka. Zemlje poput Italije i Grčke, gde sada dolazi većina izbeglica i ilegalnih migranata, ne smeju biti ostavljene na cedilu, navela je Merkel.

Kada je reč o Nemcima u turskim zatvorima, nemačka kancelarka je još jednom zatražila da oni budu pušteni na slobodu. „Naš zahtev je potpuno jasan, da ljudi koji su tamo uhapšeni budu pušteni“, kazala je Merkel, koja se, u ime koalicije CDU-CSU na izborima 24. septembra bori za četvrti mandat.

Među desetoro Nemaca koji su u Turskoj, kako piše Velt, zatvoreni iz političkih razloga jesu upravo dopisnik tog lista Deniz Jičel, prevoditeljka Mesale Tolu i aktivista za ljudska prava Peter Štojdner. Oni su optuženi za podršku teroristima. Nemačka vlada je reagujući na ova hapšenja pooštrila kurs prema Turskoj, promenivši, pored ostalog, preporuku nemačkim građanima u vezi s putovanjima u Tursku. Merkel je juče pomenula „veoma složenu fazu u našim odnosima“. „Veoma bih volela da imamo bolje odnose sa Turskom. Ali moramo da prihvatimo realnost“, istakla je ona.

Martin Šulc, kandidat SPD-a za kancelara, u nedelju je kritikovao Merkel rekavši upravo da se ona „odvojila od realnosti“. Prema mišljenju Šulca, nemačka kancelarka je suviše oklevala u reakcijama na poteze Ankare. Prema anketama, SPD uoči izbora zaostaje 15 odsto u odnosu na CDU.

„Ne možemo ćutati o Poljskoj“

Merkel je neobično otvoreno kritikovala poljsku vladu zbog njenog odnosa prema vladavini prava, ocenjuje Velt. Nemačkoj su, kazala je kancelarka, dobri odnosi sa Poljskom veoma važni. „Ali ne možemo prosto držati jezik za zubima i ne reći ništa zarad mira. Ovde je reč o osnovama saradnje u EU. Nije reč o ravnoteži između kohezije država EU i principa vladavine prava. Kohezija EU na uštrb vladavine prava, to više nije EU“, rekla je nemačka kancelarka.

Evropska komisija je protiv Poljske zbog njenih pravosudnih zakona i reforme Ustavnog suda pokrenula više procedura, što bi se u krajnjem moglo završiti uskraćivanjem glasa Varšavi u Savetu EU. Za takvu odluku je, međutim, potrebna jednoglasnost država članica. U Nemačkoj se takođe raspravlja o uskraćivanju sredstava iz fondova EU zemljama koje ne poštuju vladavinu prava.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari