Evropa je otkrila novi takmičarski sport, evo ko je na vrhu kolone: Politico analizira kako se približiti Trampu?

Činilo se da je prva interakcija sa visokim ulozima prošla loše. Vatreni telefonski razgovor između Trampa i danske premijerke Mete Frederiksen bio je toliko alarmantan da je ona odmah krenula na evropsku turneju kako bi dobila podršku u Berlinu, Briselu i Parizu protiv Amerike koja želi da pripoji Grenland.

Za druge lidere, veliki strah je da bi novopostavljeni predsednik SAD mogao da uvede kaznene tarife.

Da li će ih Tramp zapravo slušati? Postoji li iko u Briselu ili drugde u Evropi ko zaista ima njegovu pažnju?

Evropski političari se trude da objasne zašto bi oni trebali da budu ti koji će „tumačiti“ američkom predsedniku složenu politiku bloka.

Međutim, lista pozvanih za njegovu inauguraciju sugeriše da je Trampovom kampo bilo bliže nekoliko ekstremno desničarskih političara nego glavni nacionalni lideri.

U pokušaju da osvetli ko gde stoji u Trampovoj međunarodnoj hijerarhiji, Politiko je sastavio vodič za ključne aspirante na poziciju „Trampovih šaptača“ u Evropi i rangirao ih po njihovoj „Tramp-kompatibilnosti.“

Italijanska premijerka Đorđa Meloni

Kada je u pitanju sticanje Trampovih simpatija, desničarska premijerka Italije je na čelu kolone.

Pre nego što je postala jedina liderka Evropske unije koji je bila pozvana na Trampovu inauguraciju 20. januara, Meloni je srela republikanskog lidera tokom sastanka koji je organizovao tehnološki milijarder Elon Musk na ponovnom otvaranju katedrale Notr Dam u Parizu u decembru.

Zatim je usledio privatni sastanak ranije ovog meseca u Trampovoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi, nakon kojeg je Tramp nazvao Meloni „fantastičnom ženom“ i omogućio joj unutrašnju pobedu pomogavši joj u pregovorima o oslobađanju talaca u Iranu.

Trampova volja da se sastane sa Meloni lično stavlja je u specijalnu ligu kada je u pitanju pristup, u poređenju sa drugim evropskim liderima kao što su francuski predsednik Emanuel Makron ili nemački kancelar Olaf Šolc.

Značajno je da je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani jedan od samo četiri ministra EU koji su razgovarali sa državnim sekretarom Markom Rubiom od 20. januara.

Ipak, ostaje da se vidi koliko je duboka veza sa Meloni. Ona je, takođe, održavala bliske veze sa administracijom prethodnog američkog predsednika Džoa Bajdena pre Trampove izborne pobede, što bi joj moglo zameriti Trampovo MAGA okruženje.

Još jedna crna tačka: potrošnja Italije za odbranu, koja je ispod dva procenta bruto domaćeg proizvoda i smanjiće se 2025. godine, daleko je od Trampovog željenog cilja od pet procenata BDP-a za evropske zemlje.

Konačno, Melonina prijatnost sa Maskom mogla bi da postane mana ako tehnološki mogul iznenada izgubi moć nad Trampom.

Ali ono što izgledaju kao nedostaci može na kraju pomoći Meloni, tvrdi Benjamino Irdi, nerezidentni viši saradnik u Atlantskom savetu. Niska potrošnja na odbranu „stavlja je u jedinstvenu poziciju da je možda jedina među lošim igračima (poput Španije ili Belgije) koja govori istim jezikom kao Tramp. I ona ima veliki ulog u pokušaju da valorizuje ovaj afinitet“, rekao je on.

Mađarski premijer Viktor Orban

Vođa mađarske desnice je još jedan kandidat za poziciju Trampovog „glavnog šaptača“ u Evropi.

Iliberalni vladar Mađarske dobio je ne jednu, već dve pozivnice za Mar-a-Lago 2024. godine, i godinama je bio pun hvale za MAGA lidera.

Tramp mu je uzvratio uslugu tako što je više puta pominjao Orbana u svojim govorima, čak ga nazivajući „velikim čovekom“. Takođe, postoji obimna komunikacija između Trampovih saveznika u Vašingtonu i Orbanovih prijatelja u Budimpešti, koji su doprineli planu „Projekt 2025“ za Trampov drugi mandat, koji je pripremio desničarski think tank Heritage Foundation.

Međutim, Orbanove pro-ruske i pro-kineske politike mogle bi ozbiljno uticati na njegovu popularnost kod Trampa dok je na funkciji.

Dok Tramp preti sankcijama Rusiji kako bi je primorao da zaustavi rat protiv Ukrajine, Mađarska mu se protivi, ove nedelje preteći da će blokirati produžavanje sankcija EU protiv Moskve.

Orban je takođe išao na ruku kineskim poslovnim interesima, pozivajući korporacije koje podržava Peking da grade železnice i fabrike električnih vozila u njegovoj zemlji.

Štaviše, premijer je javno odbio Trampov zahtev da zemlje EU troše pet procenata svog BDP-a na odbranu.

U ovom trenutku, čak i Mađari su počeli da sumnjaju u svoju Tramp-kompatibilnost.

„Pitanje da postanemo most između američke administracije i EU relevantno je samo ako američka administracija traži takav most, što se ne može uzeti zdravo za gotovo“, rekao je Janoš Boka, ministar za evropske poslove Mađarske.

Mađarska „ne pretpostavlja da govori u ime Evropske unije, niti pretpostavlja da ima mandat da pregovara ili da olakša bilo kakav dogovor između Evropske unije i Sjedinjenih Država“, rekao je novinarima prošle nedelje.

Pomerite se na kraj reda, Viktor.

Poljski predsednik Andrzej Duda i bivši premijer Mateus Moraviecki

Ovi poljski desničari su savršeno kompatibilni sa MAGA pokretom.

Govoreći za Politiko u decembru, Moraviecki je rekao da će, zajedno sa italijanskom premijerkom Meloni, biti „idealni posrednici između Sjedinjenih Država i Evrope“.

To je verovatno obradovalo neke ljude bliske Trampu, jer je Moraviecki, zajedno sa drugim desničarskim političarima iz EU, dobio pozivnicu za inauguraciju.

Da bi dokazao svoju lojalnost, Moraviecki je postavio fotografiju sebe ispred Trampa i potpredsednika Džej Di Vansa, uz komentar da „vetar promena“ duva „brže i brže ka Poljskoj“.

Duda, sa svoje strane, spada među evropske lidere koje Tramp najbolje poznaje, jer se s njim sastajao nekoliko puta tokom svog prvog mandata. (Ipak, Duda napušta funkciju u maju, a Tramp nije imao vremena za njega u septembru kada je iznenada otkazao planirani sastanak.)

Za sada, poljski MAGA saveznici igraju sekundarnu ulogu u odnosu na Meloni, iako Varšava u pogledu izdataka za odbranu radi mnogo bolje od Rima. Veliko pitanje sada je da li će neki od Dudinih i Moravieckovih saveznika pobediti na predsedničkim izborima u maju.

Ako Karol Navrocki, kojeg podržava njihova stranka Zakon i pravda, postane predsednik Poljske, most prema Trampu bi mogao biti očuvan. Ako ne, to privilegija će verovatno biti izgubljena u korist trenutnog premijera Poljske, Donalda Tuska.

Lider stranke Reform UK, Najdžel Faraž

Glavni zagovarač Brexita već dugo hvali svoje prijateljstvo sa Trampom, slavio je njegovu pobedu na izbornoj noći u Mar-a-Lago i pridružio se sjaju inauguracije kao deo globalne desničarske ekipe.

Čak je isticao ideju da bi obavio bolji posao kao američki ambasador nego što je to uradio stvarni britanski izbor – a Tramp mu je uzvratio pohvalama, nazivajući ga „lepim čovekom“.

Politika ovog para je čvrsto usklađena, a Faraž već dugo promoviše istu poruku rušenja establišmenta kao i Tramp, pokušavajući da uzdrma britansku laburističku vladu.

Međutim, nije sve tako ružičasto: lider Reform UK stranke nedavno je postao neskladan sa Trampovim desnom rukom, Maskom, s obzirom na njihov sukob zbog Maskove podrške zatvorenom britanskom desničarskom agitatoru, koji je za Faraža previše ekstreman.

Pored toga, treba dodati činjenicu da Faraž nije šef države ili vlade i dolazi iz ostrvske zemlje koja je sve manje privlačila Trampovu pažnju.

Šef francuske desničarske stranke Erik Zemur

Veza francuskog desničarskog radikala sa Trampom datira barem od 2022. godine, kada je Erik Zemur javno izjavio da je dobijao političke savete od čoveka koji će postati 47. predsednik Sjedinjenih Država.

Ovo otkriće bilo je iznenađujuće. Iako je Zemur svoju predsedničku kampanju oblikovao po Trampovom modelu, prihvatajući ulogu borca za kulturu koji nije imao problem da izaziva kontroverze i stvara pažnju, tadašnja reputacija bivšeg predsednika bila je na najnižem nivou. U to vreme, povratak Trampa u Belu kuću delovao je kao daleki san nakon drugog impičmenta, zbog čega je povezivanje francuskog komentatora koji je postao predsednički kandidat sa kompromitovanim liderom delovalo kao glupost.

Zemurova kampanja na kraju je izbledela, kao i njegova politička relevantnost. Zbog toga je iznenadilo kada je Politiko otkrio da su Zemur i njegova politička i romantična partnerka, članica Evropskog parlamenta Sarah Knafo, nabavili karte za inauguraciju.

U političkom smislu, Tramp i Zemur nisu savršen spoj, jer Trampova protekcionistička ekonomska uverenja bolje odgovaraju Marin Le Pen i njenom desničarskom pokretu, Nacionalno okupljanje, nego stavovima Zemurove stranke, Reconquest.

Međutim, Tramp je jasno dao do znanja da ceni lojalnost i poštovanje, a Zemur je bio taj koji je pružio ruku tokom Trampovih najmračnijih dana.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute

Kao učitelj po profesiji koji personifikuje vedar duh, Rute nije najočigledniji protivnik Trampa.

Međutim, zahvaljujući svom dugom iskustvu u vođstvu u Holandiji, gde je bio premijer 14 godina, kao i njegovoj trenutnoj velikoj ulozi u NATO-u, Mark Rute bi mogao biti na čelu reda kada je u pitanju šaptanje u Trampovo uvo.

Jednostavno rečeno, Rute je čovek na kojeg Tramp računa kako bi naterao Evropljane da počnu da troše više na odbranu.

Holanđanin je prihvatio ovu ulogu sa zadovoljstvom, govoreći lokalnom stanovništvu da je Donald „u pravu“ kada je u pitanju preuzimanje više odgovornosti od strane Evropljana za svoju odbranu, i upozoravajući ih da bi Rusija mogla biti sledeća koja će zakucati na njihova vrata ako ne odluče da preduzmu akciju.

Takođe je jedan od retkih Evropljana koji je bio pozvan u Trampovu rezidenciju Mar-a-Lago.

Iako je Tramp suzdržano pohvalio Rutea nakon njihovog sastanka, Holanđanin je takođe doživotni centrista i ne deli očigledne ideološke sličnosti sa Trampom.

Međutim, Rute, kao i Tramp, je pregovarač koji ima nešto da ponudi. I to bi moglo dugoročno biti vrednije od političke usklađenosti.

Poljski premijer Donald Tusk i ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski

Ovo uparivanje nije prirodno pogodno za Trampa.

Kao bivši šef Evropskog saveta (institucija koju je Tramp počeo da ignoriše) i protivnik stranke Pravo i pravda, Donald Tusk je u sukobu sa Trampovim prirodnim ekstremno desničarskim saveznicima u Poljskoj (vidi gore).

U međuvremenu, Radoslav Šikorski je atlantista čija je žena, atlantska spisateljica En Eplbaum, istaknuta Trampova kritičarka.

Međutim, kao i kod Rutea, Trampova potreba da se angažuje sa ključnim odbrambenim igračima u Evropi znači da predsednik SAD može da gleda dalje od bilo kakve ideološke razlike i da na kraju ima više posla sa ovim parom nego sa drugim liderima EU.

Zaista, Šikorski je bio jedan od prvih evropskih ministara spoljnih poslova koji je razgovarao sa Markom Rubiom nakon njegove potvrde za državnog sekretara.

Pomaže to što je Poljska na putu da ispuni Trampov cilj potrošnje za odbranu od 5 odsto BDP-a pre bilo koje druge evropske zemlje, što Varšavu čini „vrhom u klasi“ u očima Vašingtona. Neki komentatori su se uhvatili za ovu činjenicu, nazivajući Tuska „najverovatnije da će postati Trampov šaptač“ u Evropi.

Ono što bi, međutim, moglo pokvariti stranku je ako kandidat za Pravo i pravda Navrocki postane poljski predsednik na predstojećim izborima.

Lider nemačkih konzervativaca Fridrih Merc

Veza Fridriha Merca sa Trampom zasniva se na moći i poziciji.

Jednostavno rečeno, Merc je na putu da postane lider najjače evropske ekonomije, što bi ga učinilo prirodnim partnerom za američkog predsednika.

Merc je sam prepoznao ovu ulogu, rekavši u intervjuu prošle nedelje da „Nemačka mora preuzeti vodeću ulogu“ u pregovorima sa Trampom.

To bi moglo da se desi, rekao je, ako bi Nemačka kupila borbene avione F-35 od SAD, ali ih održavala kod kuće, gradila bilo koje potrebne fabrike: „To bi bio dobar dogovor za obe strane“, tvrdio je.

Samopouzdanje ovog konzervativnog velikana čini se da većinom potiče iz njegovog poslovnog iskustva. Merc je korporativni advokat po struci koji je većinu poslednje dve decenije proveo sedeći u upravnim odborima kompanija – uključujući BlackRock – i zarađujući malu bogatstvo.

Takođe je poznat po tome što napada progresivnu levicu zbog njihovih debata o rodnoj ravnopravnosti, dok ističe svoje stavove protiv imigracije.

Izuzetno je to što je bio pošteđen napada od strane Maska, koji je još aktulenog centrističkog kancelara Šolca nazvao „budalom“, dok je podržao desničarsku nemačku političarku Alis Vajdel.

Da li će Merc biti u mogućnosti da okrene novi list kada je u pitanju odnos sa Trampom, ostaje upitno. Tramp je poznato mrzeo bivšu kancelarku Angelu Merkel, a dok je Merc pokušao da priđe Trampu putem rukom pisanog pisma u kojem mu je čestitao na inauguraciji, nije bilo poznatog kontakta između njih dvojice.

Ipak, Tramp voli moć. A od 24. februara, Merc bi mogao biti najmoćniji političar u Evropi.

Francuski predsednik Emanuel Makron

Francuski predsednik daje Trampu dozu „je t’aime, moi non plus“. („Volim te, ni ja“, naslov stare pesme Serža Genzbura/Brižit Bardo.)

Nakon što je požurio da čestita Trampu na pobedi na izborima u novembru, Emanuel Makron je takođe upozorio da Evropa treba da počne da savija mišiće ako želi da stekne poštovanje novog predsednika SAD.

Makron nije bio prisutan na Trampovoj inauguraciji, niti je dobio zvaničan poziv, tvrde francuske diplomate. Ali upućeni ukazuju na Trampovu odluku da prisustvuje ponovnom otvaranju katedrale Notr Dam kao znak Makronovog uticaja na novu američku administraciju.

Na marginama te posete Tramp se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim kako bi razgovarali o budućnosti podrške SAD Kijevu.

Makronov pristup teškoj ljubavi mogao bi da funkcioniše sa Donaldom, koji je očigledno uživao u rukovanju sa francuskim predsednikom tokom njegovog prvog mandata (ove bitke rukovanja su takođe nastavljene).

Tramp je Makrona nazvao „veoma finim momkom“, ali i „mudrim momkom“, i voli da se hvali da je naterao Makrona da odustane u eskalirajućem trgovinskom ratu sa Francuskom. Ali s obzirom da Tramp u svom drugom mandatu stavlja još veći naglasak na odanost, malo je verovatno da Makron ima pravi recept da dopre do njega.

Ursula fon der Lajen, Kaja Kalas i Antonio Košta

Ova trojka je na vrhu lanca ishrane kada je u pitanju vlast u institucijama EU.

Za Trampa, međutim, oni su na dnu gomile preferiranih stranih partnera.

Komentarišući Trampovu preferenciju za angažovanje sa nacionalnim liderima, a ne sa EU, jedan diplomata EU je rekao: „On je jasno pokazao da želi da uspostavi bilateralne odnose. Ovo može biti pregovaračka taktika, jer on zna da će morati da ima posla sa EU o trgovini, ali je potencijalno problematično“.

Zaista, suočeni sa Trampovim hladnim ramenom, najviši predstavnici EU isprobavaju dve – naizgled kontradiktorne – strategije.

Prvi je da signalizira otvorenost za saradnju sa Trampom, a Kaja Kalas je pozvala svog vrhunskog diplomatu da prisustvuje skupu na visokom evropskom nivou.

Drugi je da signalizira Trampu da Evropa ima odnose sa drugim moćnim zemljama širom sveta, kao što je Ursula fon der Lajen uradila u nedavnom govoru u Davosu, u Švajcarskoj, gde je reklamirala odnose EU sa Indijom i Latinskom Amerikom umesto Sjedinjenih Država.

Na kraju dana, Tramp će morati da razgovara sa EU. Ali prvi dani njegovog predsedavanja su jasno pokazali gde on postavlja blok na svojoj listi prioriteta: daleko na dnu.