Oko 100 osoba evakuisano je iz italijanske severne pokrajine Emilija Romanja koja je noćas pogođena jakim kišama i poplavama, javili su danas lokalni mediji.
Reke su poplavile tri okruge Ravenu, Bolonju i oblast oko grada Faence, a gradonačelnici su pozvali meštane da ostanu na gornjim spratovima zgrada.
Najmanje 800 stanovnika oblasti Ravene i skoro 200 u pokrajini Bolonje proveli su noć u skloništima, školama i sportskim centrima zbog preplavljenih lokalnih reka.
Prekinut je saobraćaj vozova i škole su zatvorene širom te pogođene oblasti, a građanima je savetovano da izbegavaju putovanja i rade od kuće gde je moguće, prenosi Beta.
Oblast oko grada Faence se još oporavlja od razornih poplava koje su pogodile pokrajinu Emilija Romanja u maju 2023. u kojima je život izgubilo 17 ljudi a načinjena šteta od više milijardi evra.
Gradonačelnik Faence Masimo Izola rekao je da je noć bila dramatična, da su čekali da poplavni talas prođe gradom, da je došao vrlo blizu granice ali da je zahvaljujući radovima napravljenim tokom prošle godine uspeli da izbegnu preplavljivanje centra grada.
Više centralnih i istočnih evropskih država zahvaćeni su jakim poplavama poslednjih dana uključujući Austriju,Češku, oljsku i Rumuniju a broj žrtava u tom regionu porastao je na 20.
U Mađarskoj otvorena brana
U Mađarskoj, vlasti su otvorili branu na severozapadu zemlje da bi vode iz reke Lejte preusmerili u jedan rezervoar i zaštitili grad Mosonmađarovar.
Vodi je omogućeno da se izlije na poljoprivredno zemljište, prenosi N1.
U Budimpešti se očekuje da Dunav naraste na najviši nivo – iznad 8,5 metara – u petak ili subotu.
U Poljskoj se učvršćuju nasipi
U Poljskoj se polako povlači voda posle bujičnih poplava na jugozapadu zemlje na granici sa Češkom, dok vatrogasna služba, vojska, policija i mnogi građani užurbano učvršćuju nasipe u srednjem toku Odre kuda je u Vroclav noćas stigao poplavni talas.
Velike gradove u dva regiona od ukupno pet pogođenih, Opole u Opolskom vojvodstvu i metropolu Donje Šlezije Vroclav, spasio je od reprize tragičnih poplava 1997. godine novi polder, najveći u Srednjoj Evropi, Raćibož Dolni koji je efikasno usporio i smanjio poplavni talas.
Noćas je u Vroclavu Odra dostigla vodostaj 6,23 m, skoro dva metra veći od prvog stepena uzbune zbog poplava ali najmanje metar manji od vodostaja 1997. godine kada je grad sa mnoštvom kanala koji nazivaju i poljska Venecija ostao gotovo ceo pod vodom.
„Prerano je da proglasimo da smo pobedili poplavu u Vroclavu. Neosnovano bi bilo olakšanje i euforija da je sve iza nas“, upozorio je danas na sednici Kriznog štaba u Vroclavu premijer Donald Tusk koji od petka neprestano obilazi ugrožena područja.
Dok se u planinskim naseljima i gradovima u podnožju planinskog venca Krkonoše i Jesenjiki, pre svega u Klodskoj kotlini voda ubrzano povlači i vatrogasci, vojnici i drugi građani raščišćavaju nanose mulja i krš od oborenog drveća, porušenih kuća, mostova koji je izronio kada se voda povukla u srednjem toku Odre i Visle, severnije je ;glavni zadatak odbrana nasipa.
Građani dobrovoljci pomažu da se nasipi učvrste vrećama sa peskom dok je vojska digla svoje helikoptere gde je potrebno da se mesta gde je voda probila nasip učvrste i zapuše ogromnim vrećama sa peskom jer su polderi i brane usporili i time i produžili vrh poplavnog talasa koji će prolaziti umesto za jedan dan čak nekoliko dana pa su nasipi pod izuzetnim opterećenjem.
„Sada su najvažniji nasipi“, apelovao je još sinoć premijer Donald Tusk i zamolio građane da ako ne pomažu sa učvršćivanjem nasipa da ne šetaju po njima da posmatraju bujicu.
Popodne u Vroclav dolazi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na sastanak sa premijerima Poljske, Češke, Slovačke i Austrije da vide kako će Evropska unija iz svog fonda za elementarne nepogode, ali i preko drugih instrumenata, pomoći poplavljenim zemljama da saniraju štete od nekoliko milijardi evra.
U tzv. „hiljadugodišnjoj poplavi“ na jugu i jugozapadu Poljske 1997. godine život je izgubilo 56 ljudi, u ovim poplavama sedmoro, bez krova nad glavom ostalo je tada 7.000 ljudi, a štete koje su pogodile dva odsto teritorije Poljske procenjene su na preko tri milijarde evra u preračunu.
U Češkoj stradalo pet osoba
U susednoj Češkoj potvrđeno je pet žrtava poplava a poplave koje su posle obilnih kiša koje je od sredine prošle sedmice doneo na Srednju Evrope ciklon Boris iz pogođenih regiona na istoku zemlje na planinama u pograničju. poplave su se posle doline oko industrijskog centra na istoku, Ostrave, u slivu Odre i Labe proširile na sliv Morave na jugu Češke koja se uliva u Dunav i Vltave koja se iznad Praga uliva u Labu.
Situacija je, po proceni češke vlade, predsednika regiona i poplavljenih opština, ipak takva da sutra i u subotu mogu da se održe regionalni i izbori za trećinu Senata češkog parlamenta.
Vodeni talas se približava Hrvatskoj
Vodni talas koji se približava Hrvatskoj je ozbiljan, ali ne više od toga da bi trebao ugroziti sistem odbrane od poplava na području Osječko-baranjske i Vukovarsko-srijemske županije, rečeno je danas na sednici Štaba civilne zaštite Vukovarsko-srijemske županije, prenosi Oslobođenje izvštaj Hine.
Za celo područje Osječko-baranjske i Vukovarsko-srijemske županije osmišljene su mere odbrane od poplava i sve snage su u pripravnosti“, rekao generalni direktor Hrvatskih voda Zoran Đuroković, dodajući da se trenutno vodni val nalazi nekih 400 kilometara udaljen od Hrvatske i oko srede bi trebao doći do Batine.
Đuroković kaže da su već sada uspostavili redovne mere od poplava za Dunav i jedan deo Drave.
„Više stotina naših radnika je na terenu, dostavljaju se vreće, zatvaraju se i kontroliraju ispusni objekti. Već dopremamo i vreće koje dijelimo stanovništvu kako bi se sami branili na područjima kao što je Zeleni otok ili Aljmaš. Isto tako će biti i u Opatovcu, Šarengradu i Iloku pa će građani neke mjere i sami moći poduzimati“, kazao je Đuroković.
Po njegovim rečima, vodni talas koji se približava Hrvatskoj je ozbiljan, ali ne više od toga da bi trebao ugroziti sistem odbrane od poplava na području Osječko-baranjske i Vukovarsko-srijemske županije. Kazao je da je u pripravnosti i 300 vojnika koji će po potrebi takođe priskočiti u pomoć, javila je Hina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.