Evropa se opasno naoružava, rađa se jedna nova vojna sila, ali u celoj priči postoje dva velika problema

Posebno visoki porasti zabeleženi su u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku. Prema informaciji koja je procurela u februaru EU želi da prebaci svoju obrambenu industriju na ratne temelje, izlažući svoj plan u nacrtu strategije evropske obrambene industrije na 27 stranica.

Ali Evropska unija i dalje se suočava s dva velika problema.

Prvo, EU nema evropsku vojsku, nego svaka od 27 država-članica ima svoju nacionalne oružane snage, a samo desetak zemalja-članica ima svoju industriju naoružanja.

Drugo, sve je više pokazatelja da ni najjače evropske države, za sada, nisu spremne za sukob s Rusijom.

„Moramo biti iskreni prema sebi: sposobnosti Bundesvehra vrlo su ograničene jer smo poslednjih godina premalo ulagali u modernizaciju vlastite vojske.

Vojna podrška koju je Nemačka pružila Ukrajini već je dovela do slabljenja arsenala Bundesvehra. Ipak, bilo je važno pružiti tu pomoć jer Ukrajina ne štiti samo sebe, ona takođe štiti našu sigurnost i slobodu“, izjavio je Majkl Rot, zastupnik u Bundestagu iz vladajuće stranke SPD i šef međunarodnog odbora parlamenta.

„Ali ne razumeju svi stanje Bundesvehra. Nemamo golemi arsenal da možete uzeti što god želite, kao u robnoj kući. S jedne strane imamo vrlo ograničena sredstva, a s druge obrambena industrija ne prati proizvodnju.

Skladišta Bundesvehra podsećaju na robne kuće u Sovjetskom Savezu ili Istočnoj Nemačkoj 1980-ih”, upozorio je.

Nemačka je dosad poslala Kijevu vojnu pomoć u vrednosti od 17,1 milijardu evra, više od bilo koje druge evropske zemlje. Na drugom mestu je Velika Britanija sa 6,6 milijardi evra, a treća Poljska s tri milijarde, dok je Francuska do sada Ukrajini poslala vojnu pomoć vrednu samo 500 miliona. Dobrim delom zato što i Francuzi već dugo štede na vojsci.

No, Emanuel Makron je prošlog leta izjavio da će Francuska investirati kolosalnih 413 milijardi evra u svoje oružane snage u sedmogodišnjem razdoblju, od 2024. do 2030.

To je za trećinu više nego u proteklom 6-godišnjem razdoblju kada je potrošeno 300 milijardi. Osim toga, Francuska se sve više fokusira na istočni bok Evrope, a njene oružane snage moraju biti verodostojne, rekao je u januaru zapovednik kopnene vojske, general Pjer Šil. Do 2027. francuska vojska želi biti sposobna rasporediti jednu diviziju od oko 25.000 vojnika u 30 dana.

Ukrajincima ovakva obećanja mnogo ne pomažu. Još pre godinu dana u mnogim zemljama NATO saveza zalihe granata brzo su se iscrpile pa je postalo očito da proizvodnja nije dovoljna za zadovoljenje rastućih zahteva oružanih snaga Ukrajine.

Bila je to posledica zapadne vojne strategije prema kojoj Zapad nije nameravao voditi rat protiv potencijalnih neprijatelja tako što bi se oslanjao na topništvo, već je doktrina pre svega podrazumevala rasprostranjeno korišćenje modernog vazduhoplovstva.

Ali, Ukrajina mesečno treba 200 hiljada granata kalibra 155 mm, odnosno više od 6,5 hiljada dnevno kako bi, zahvaljujući većoj preciznosti, zadržala paritet s ruskim.

Međutim, zapadna proizvodnja zaostaje za potrebama: Sjedinjene Države udvostručile su proizvodnju granata na 24 hiljade mesečno dok države EU zajedno proizvode oko 50 hiljade projektila.

To znači da bi Ukrajina dobijala 200 hiljada granata svaki mesec, barem do početka 2025., Evropa mora povećati ovogodišnju proizvodnju za 140 posto.

Kako je otkrio Financial Times, problem u Evropi je nedostatak osnovnih materijala za granate – baruta i eksploziva, kao i komponenti za njihovu proizvodnju, na primjr, nitroceluloze.

Bez toga je nemoguće brzo povećati proizvodnju tih materijala, a gradnja fabrika za proizvodnju ovih materijala trajaće najmanje tri godine, tvrde proizvođači oružja u EU.

Nešto se ipak pokrenulo. Pre jedne decenije kada je 2014. Rusija anektirala Krim, evropske članice NATO-a potrošile su na obranu 235 milijardi dolara ili 1,47 odsto BDP-a.

U 2023. iznos se povećao na 347 milijardi dolara, što je ekvivalentno iznosu od 1,85 posto BDP-a, a do kraja 2024. očekuje se 380 milijardi.

Velika Britanija, Norveška i Holandija su, na primer, ukupno naručile 71 američki avion F-35, a u poslednje dve godine bilo je još mnoštvo narudžbi zemalja koje se osećaju ugrožene od Rusije: Finska je kupila 64 komada, a Poljska 32.

Nemačka je odlučila od Amerikanaca da kupi pet komada aviona P-8A, što je zapravo Boeingov model 737, ali posebno opremljen i naoružan za potragu i uništavanje neprijateljskih podmornica.

„Izdvajanje dva posto za obranu može biti samo početna tačka. Evropa se mora još bolje naoružati zbog agresije Rusije na Ukrajinu“, zajednički su nedavno najavili šefovi diplomatija Nemačke, Francuske i Poljske.

Početkom nedelje nemački ministar obrane Boris Pistorius i njegov francuski kolega Sebastian Lecorn objavili su da dve najjače članice Unije počinju zajednički da proizvode tenk budućnosti MGCS (Main Ground Combat Sistem).

Ministri su objavili svoj cilj da „2040. imamo zajednički tenk jer imamo i zajedničkog neprijatelja i moramo zajedno vežbati“, kaže francuski ministar.

Njegov nemački kolega dodaje: „s MGCS-om želimo postići jasan kvalitativni skok u našim sposobnostima obrane i naših zemalja i čitavog obrambenog saveza“.

Na istoku Poljaci stvaraju vojsku koja je na putu da postane najveća kopnena snaga EU. Već sad Poljska ima više tenkova i haubica od Nemačke, a cilj je do 2035. da imaju 300.000 vojnika, upoređenju sa trenutno 170.000 nemačkih vojnika.

Uz jačanje vlastite vojne proizvodnje, Poljaci su od Amerikanaca naručili i više od stotinu moćnih raketnih sistema HIMARS, a potpisali su i ugovor s južnokorejskom kompanijom Hanwha o nabavi čak 288 samohodnih višecijevnih bacača raketa koji mogu ispaliti nekoliko različitih vođenih ili nevođenih topničkih projektila.

Ovome treba dodati 116 tenkova Abrams. Poljsko vazduhoplovstvo opremljeno je američkim F-16, a Varšava je još 2020. sa SAD-om potpisala ugovor vredan 4,6 milijardi dolara za 32 lovca F-35, plus što su kupili još 48 južnokorejskih aviona FA-50, školskih mlaznjaka koji se mogu koristiti i kao laki lovci-bombarderi opremljeni protivtenkovskim raketama.

v

Ozbiljno se naoružavaju i baltičke države koje su prve na udaru ako Rusija odluči krenuti na Zapad.

Litvanija je izrazila nameru da kupi 50 nemačkih tenkova Leopard 2, iz SAD-a stiže 200 oklopnih vozila, holandski radari i španski minobacači.

Estonija je od Turske kupila 230 oklopnih vozila, protivbrodske rakete, haubice iz Južne Koreje, a iz Amerike čeka pošiljku projektila HIMARS koji su u Ukrajini pokazali razornu delotvornost. Doba mira i saradnje s Rusijom je prošlost.