Evropa sve aktivnija u pokušaju rešavanja ukrajinske krize, većina Evropljana veruje da će Rusija napasti Ukrajinu

On je tokom posete Kijevu rekao da veruje da je „moguće da se pregovori podignu na viši nivo“ kada je reč o Rusiji i Ukrajini. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim koja je održana nakon razgovora koji je trajao tri sata, francuski predsednik je naglasio da smatra da je moguće naći „konkretna, praktična rešenja“ za okončanje krize između Rusije i Zapada.

Makron je posle toga otputovao u Berlin na sastanak s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom koji se vratio iz Vašingtona, zajedno s poljskim predsednikom Andržejem Dudom.

Posle konferencije za novinare sa Zelenskim Makron je istakao da mu je ruski predsednik Vladimir Putin rekao na njhovom sastanku u ponedeljak koji je trajao više od pet sati da „neće inicirati eskalaciju. Mislim da je to važno.“

Makronova poseta u utorak Kijevu je usledila dan nakon njegovog sastanka s Putinom u okviru diplomatskih napora za smirivanje tenzija između Rusije i Ukrajine.

Zelenski je na konferenciji za novinare rekao da će pozdraviti „konkretne korake“ koje bude napravio Putin u cilju deeskalacije krize, dodajući da „generalno ne veruje rečima“.

On je svoje razgovore s francuskim predsednikom ocenio kao „veoma plodotvorne“, dodajući da očekuje da „vrlo brzo“ bude održan sastanak Kontakt grupe u takozvanom „Normandijskom formatu“, što uključuje Ukrajinu, Rusiju, Francusku i Nemačku.

„Delimo stav s predsednikom Makronom kada je reč o pretnjama i izazovima za bezbednost Ukrajine, cele Evrope, sveta generalno“, rekao je Zelenski.

Makron je nakon posete Moskvi i Kijevu doputovao u Berlin gde je tražio da se pokrene dijalog s Kremljem jer je to „jedini način da se omogući mir u Ukrajini“.

„Moramo zajedno da pronađemo načine i sredstva da se angažujemo u sveobuhvatnom dijalogu s Rusijom“, rekao je Makron na konferenciji za novinare u Berlinu.

„Ponovno pokretanje dijaloga je jedini način da se omogući mir u Ukrajini. Mir i stabilnost evropskog kontinenta je naše blago i moramo da uradimo sve da ga sačuvamo. Drugo, potrebno je da učvrstimo i konstantno branimo jedinstvo Evropljana i saveznika. Upravo smo tako pripremali naše sastanke i tako napredujemo na ovom putu. Treće, potrebno je da branimo principe koji su u poslednjih trideset godina činili EU, naročito poštovanje suvereniteta svih država, teritorijalnog integriteta i poštovanje naših vrednosti koje su definisane u našim poveljama“, zaključio je.

Šolc je rekao da su Nemačka, Francuska i Poljska „ujedinjene“ u ostvarenju svog cilja da „spreče rat u Evropi“. Mir se mora očuvati „putem diplomatije i jasnih poruka kao i zajedničkom voljom da delujemo zajedno“, rekao je Šolc na brifingu za novinare pre radne večere sa Makronom i Dudom.

Duda je ponovio komentare Makrona i Šolca, naglasivši da smatra da je moguće da „se izbegne rat“.

Međutim, većina Evropljana veruje da će Rusija napasti Ukrajinu ove godine, te smatra da NATO i EU treba da pruže podršku Kijevu, pokazuju rezultati istraživanja čiji autori ukazuju da bi kriza mogla znatno da promeni način na koji Evropljani sagledavaju bezbednost.

„Podaci ukazuju na izvesno geopolitičko buđenje u Evropi“, rekao je Mark Leonard, direktor Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR) koji je sproveo anketu u sedam zemalja koje čine dve trećine populacije EU, preneo je Gardijan.

„Zemlje EU se predstavljaju kao podeljene, slabe i odsutne kada je reč o Ukrajini, ali evropski građani su jedinstveni – slažu se da Vladimir Putin može da pokrene vojnu akciju i da Evropa zajedno sa NATO partnerima treba da nastoji da pomogne Ukrajini.“

Autori studije su naglasili da rezultati ankete pokazuju da „više nema mnogo istine u klišeu da Evropljani veruju da je rat nezamisliv i da mir uzimaju zdravo za gotovo. Oni svoj svet doživljavaju kao da je u predratnom a ne posleratnom stanju“.

Većina ispitanika u svih sedam zemalja je rekla da smatra NATO i njenih 30 članica glavnom linijom odbrane ukrajinskog suvereniteta, ali takođe veruje da i EU ima veliku odgovornost kada je reč o odbrani Ukrajine u slučaju ruske agresije.