Foto: EPA-EFE/JIM LO SCALZOEvropa nije bila iznenađena jer su se politički krugovi u i oko EU već neko vreme pripremali za potencijalnu pobedu Donalda Trampa, ocenjuje u analizi na gmfus.org Jan Leser, potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda sa sedištem u Briselu.
Trenutna zabrinutost se, međutim, razlikuje od one 2016. kada je fokus bio na suočavanju sa Trampom kao političkom ličnošću.
Iako je ovo pitanje i dalje prisutno sada postoje i druga, više zabrinjavajuća pitanja.
Prvo, postojeće trgovinske i regulatorne razlike širom Atlantika će verovatno izbledeti u poređenju sa izazovima koje predstavljaju Trampove tarife.
Postoje svi izgledi za otvoreni trgovinski rat SAD sa Kinom, sa negativnim implikacijama po Evropu.
Po svoj prilici, ovaj protekcionizam će se proširiti i na EU. Trampov povratak će podstaći ekonomski nacionalizam, koji već raste sa obe strane Atlantika.
Evropa, koja se već suočava sa sporim rastom i padom konkurentnosti, nema jake karte u ovoj igri.
Drugo, Tramp će sigurno mnogo jače pritisnuti Evropu da podeli teret odbrane.
Teško da će se ostvariti, smatra Leser, ekstremniji scenario američkog povlačenja iz NATO-a ili potpunog odvajanja od evropske bezbednosti.
Ali izgledi bržeg udaljavanja SAD od Evrope u bezbednosnom smislu su zastrašujući čak i za one koji pozdravljaju veću evropsku stratešku autonomiju.
Ovaj cilj, međutim, ostaje uglavnom aspirativan. Sposobnost Evrope da kompenzuje promene u američkom odbrambenom držanju i kredibilitetu je u najboljem slučaju moguća tek za mnogo godina.
O nizu pitanja međunarodne politike bliskih evropskim interesima, od Irana do energetske bezbednosti, Brisel i Vašington neće biti na istoj strani.
Treće, kontrast sa Bajdenovim godinama će verovatno biti najizraženiji u stavu Vašingtona prema samoj EU.
Odlazeća administracija je videla blok kao ključnog sagovornika u nizu pitanja međunarodne politike, a ne samo o trgovini.
Postojao je posebno blizak odnos između Bele kuće i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i njenog kabineta, što je, smatra Leser bilo neobično.
Prethodne američke administracije, bez obzira na partiju, uglavnom su bile manje entuzijastične, preferirajući bilateralni angažman sa ključnim evropskim saveznicima.
Druga Trampova administracija će verovatno oblikovati odnose sa Evropom u bilateralnom smislu, sa pojedinačnim državama i pojedinačnim liderima, od kojih će neki biti prilično zadovoljni ishodom američkih izbora te bi tako Brisel mogao biti marginalizovan, zaključuje Leser.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
