„To bi obezbedilo odbranu Ukrajine, deprimiralo Putina“: Timoti Eš o ukrajinskom ratu, Trampu i Evropi

Kontinent se, piše Timoti Eš, ekonomista i saradnik političkog isntituta Čatam Haus na njihovom programu za Rusiju i Evroaziju u analizi za CEPA.org, sada suočava sa mnoštvom izazova.

Rastuće tarife, trgovinske ratove i NATO nevolje, ali možda najhitnije – Ukrajina.

Tramp i njegov novoizabrani potpredsednik Džej Di Vens jasno su pokazali nedostatak entuzijazma za ukrajinski rat za nacionalni opstanak. Naročito deluje da su duboko skeptični prema nastavku finansiranja sukoba koji je do sada koštao SAD oko 100 milijardi dolara, a Evropu blizu 200 milijardi dolara, kako u plaćanjima tako i u budućim obećanjima.

Tramp je rekao da može da zaustavi rat za nekoliko sati sa još nedefinisanim planom (zapravo, postoji nekoliko mogućih verzija ovoga, a nijedna još nema Trampov blagoslov.

Evropa se suočava sa brojnim nezgodnim pitanjima.

Prvo, da li će bilo koji Trampov plan biti prihvatljiv za Kijev, ili Evropu u tom slučaju, ako uključuje nametanje sporazuma Ukrajini?

Dodatno pitanje jeste šta bi takav plan mogao da znači za buduću ukrajinsku, a time i evropsku bezbednost. A šta ako Ukrajina odluči da se bori, da li će Evropa moći da uskoči da pokrije nedostatak podrške iz SAD?

Drugo, pod pretpostavkom da se Kijev i Moskva dogovore o miru (i pod pretpostavkom da ovo uključuje čvrste bezbednosne garancije), kako bi se finansirao bilo kakav mir?

Zapamtite da su brojke visoke – prema proceni Svetske banke i drugih troškovi ukrajinskog oporavka i rekonstrukcije iznose oko 500 milijardi dolara i svakodnevno rastu svaki put kada ruska raketa pogodi civilne stanove ili nacionalnu infrastrukturu.

Uopšte nam je poznat trošak finansiranja trenutne odbrane Ukrajine — podaci Kiel Instituta za svetsku ekonomiju sugerišu da je Zapad potrošio 237 milijardi dolara na podršku Ukrajini od februara 2022. do avgusta 2024.

Uključujući isplate od MMF-a i drugih međunarodnih finansijskih institucija, ukupna suma je bliže 250 milijardi dolara.

Ovo se odvija po godišnjoj stopi od blizu 100 milijardi dolara, a od toga su SAD obezbedile oko jednu trećinu finansiranja, najveći deo svoje vojne pomoći.

Pitam se ako bi SAD uskratile podršku koliko daleko bi Evropa bila sposobna i voljna da podnese dodatni teret od 35-40 milijardi dolara godišnje.

Politička mešavina u Evropi je izazovna, što se ogleda u nedavnom kolapsu nemačke vlade, delom zbog argumenata o povećanju nacionalnog duga.

Dok globalna kriza troškova života opterećuje politiku na globalnom nivou, da li Evropljani zaista imaju političku odlučnost da nastave da ispisuju blanko čekove za Ukrajinu?

Možda, ako su zaista potrošili vreme objašnjavajući narativ nacionalne bezbednosti, da je Ukrajina naša prva linija odbrane od ruske agresije i ekspanzionizma i da je finansiranje Ukrajine najjeftiniji način da obezbedimo sopstvenu zaštitu.

Bolje je sada potrošiti 100 milijardi dolara godišnje s obzirom da bi dodatni jedan procenat BDP-a u potrošnji za odbranu koštao oko 200 milijardi dolara godišnje.

A pad Ukrajine bi značio mnogo više od povećanja vojnih budžeta za jedan odsto. Ali Evropljani su užasno zakazali u PR kampanji da ovaj argument prenesu svom narodu.

Dugo očekivana izjava o budžetu Velike Britanije 20. oktobra ponudila je malu sumu dodatnih troškova za odbranu, ali skoro cela izjava bila je fokusirana na povećanje poreza i Nacionalnu zdravstvenu službu.

Naši lideri će bez sumnje naglasiti da su sada blizu sporazuma o novom instrumentu G7 za vanredno ubrzanje prihoda (ERA) za Ukrajinu od 50 milijardi dolara, koji koristi kamatu na 330 milijardi dolara imovine ruske centralne banke koja je imobilisana u zapadnim jurisdikcijama (uglavnom u Evropi).

Nažalost, ovaj novac je dovoljan za samo šest meseci finansiranja Ukrajine, i još se postavlja pitanje zašto osnovna sredstva nisu odavno preneta Vladi Zelenskog.

Naravno, omogućavanje punog pristupa Ukrajini do 330 milijardi dolara bi omogućilo Ukrajini da finansira sopstvenu odbranu, a uz bolje finansiranje, možda bi već mogla da dobije rat. Pošteno je pretpostaviti da Ukrajina ne bi bila u teškoj poziciji u kojoj se sada nalazi.

Ovde je bila prilika da se evropskim biračima objasni da ne moraju sva sredstva za Ukrajinu doći od njih i da se Rusija može naterati da plati. To bi bilo popularno, ali i ispravna stvar. Ta prilika i dalje postoji.

To bi mogla postati serenada napisana za Trampove uši. Dajte novac Ukrajini uz nultu cenu američkim poreskim obveznicima, a zatim odvojite značajan udeo u buduće kupovine američkog oružja.

Ukrajina bi mogla da otvori novi Trampov ukrajinski fond za pobedu od 150 milijardi dolara za kupovinu odbrane od SAD u narednoj deceniji. Ovo bi obezbedilo odbranu Ukrajine, deprimiralo Putina i stvorilo radna mesta i političku podršku SAD.

Ono što je važno, osigurava da Rusija plati za svoju agresiju jer od nje nije traženo da plati nešto slično.