Evropa u doba Trampa

Američki predsednik Donald Tramp, koji je više puta osporio američke tradicionalne saveze, uključujući i to što je napadao NATO, nesumnjivo je prilično odgovoran za ovo pogoršanje situacije. Ali je Evropa svojom inercijom takođe doprinela tom stanju stvari i sada mora da pomogne da se te stvari poprave.

Boljka Zapada je nesumnjivo rezultat tekućih i nerešenih problema i problema ekonomskog upravljanja uzrokovanih globalizacijom. Ti problemi su naročito akutni u Evropskoj uniji gde politička paraliza sprečava vlasti da u potpunosti sprovedu reforme koje su potrebne da bi se prevazišla finansijska kriza koja je počela pre deset godina.

Evropski lideri se slažu da je aktuelna institucionalna organizacija evrozone manjkava i oni znaju šta moraju da se učini. Ali ih i dalje pogađa inercija, još su paralisani konzervatizmom i preokupirani domaćom politikom, pri čemu mnogi sebi dozvoljavaju da budu taoci populističkog evroskepticizma. Rezultat je da ne uspevaju da preduzmu korake koji su neophodni da bi se obezbedila dugoročna stabilnost EU, uključujući potpunu bankarsku uniju da bi se poduprle finansije Evrope i pravi sistem ekonomskog rukovodstva širom EU.

To što nema racionalnog predsednika SAD koji hoće i može da podstakne EU da ostvari dodatni napredak ka integraciji ne pomaže. Ali evropski lideri moraju da preuzmu odgovornost za sopstvenu obest – i preduzmu korake za očuvanje Unije.

Dobre vesti su to da je narodna podrška za EU značajno povećana od izglasavanja Bregzita u Ujedinjenom Kraljevstvu 2016, što pruža jedinstvenu priliku za značajne reforme. Ali ta prilika neće da se nudi još dugo. A lideri EU do sada nisu uspevali da iskoriste obnovljenu podršku evropskom projektu.

To ne znači da se ne preduzimaju pozitivni koraci. Nasuprot Trampovom neukom protekcionizmu, EU je nastavila da unapređuje slobodnu trgovinu zaključivši trgovinske sporazume s Kanadom i Japanom i započevši pregovore sa Australijom, latinoameričkim trgovinskim blokom Merkosur i Novim Zelandom.

S obzirom na potencijal evropskih trgovinskih sporazuma da se pomogne da se obezbedi napredniji pristup globalizaciji, koji je od izuzetnog značaja za njen spas, takve napore treba pojačati. Ali taj fokus mora da se preusmeri sa slobodne na fer trgovinu. A lideri Evrope moraju da urade bolji posao kada je reč o informisanju o potencijalnim koristima od paketa pravila EU u globalnoj trgovini onih koji su u poziciji da od toga imaju korist.

Isto važi za ostala područja gde EU pokazuje dragoceno liderstvo. Evropska komisija, na primer, vodeća je snaga kada je reč o zauzdavanju multinacionalnih kompanija koje izbegavaju plaćanje poreza u EU i drugde.

Malo više od godinu dana nakon što su Panamski papiri ukazali na opseg utaje poreza svetskih bogataša, objavom takozvanih Rajskih papira ponovo su razotkriveni oni koji su ogromne količine novca ulili u of-šor poreske rajeve, uključujući veliki broj onih iz Trampovog kabineta. Sada je vreme da EU napravi potpuno javan registar beneficijara fonda, istovremeno udvostručujući napore za globalne reforme.

Ako EU ne uspe da iskoristi trenutak za sprovođenje efikasnih reformi, neliberalni politički trendovi u okviru bloka bi mogli ponovo da se osnaže, naročito ako se državama-članicama koje se već kreću u tom pravcu, odnosno Poljskoj i Mađarskoj, dozvoli da tako nastave. A izvan granica EU lideri bloka moraju brzo da deluju da bi ponudili Turskoj, gde je predsednik Redžep Tajip Erdogan koncentrisao političku moć u sopstvenim rukama, novu vrstu odnosa koji nije zasnovan na krajnjem pristupanju EU.

Evropa nema izbor osim da deluje. Novi dokazi da Tramp ostaje posvećen svom pristupu „Prvo Amerika“, kojim se SAD osporava tradicionalna uloga glavnog advokata liberalne demokratije u svetu, pojavljuju se gotovo svakodnevno. Desničarski populisti i autoritarni režimi i u Evropi i drugde i dalje će nastojati da iskorišćavaju posledični vakuum globalnog rukovođenja. Jedini način da se zaštiti liberalni svetski poredak jeste da ostale sile, počev od EU, priteknu u pomoć.

Svetski lideri moraju da odolevaju pritisku kratkoročnog političkog tribalizma i suoče se sa geopolitičkim i ekonomskim izazovima. Populisti i protekcionisti na desnoj i levoj strani političkog spektra neizbežno neće ispuniti svoja olaka obećanja. Ali centrističke i progresivne snage u Evropi i svuda drugde moraju da budu spremne.

Autor je bivši premijer Belgije. Predsednik je Alijanse liberala i demokrata za Evropu (ALDE) u Evropskom parlamentu

Copyright: Project Syndicate, 2017.

www.project-syndicate.org