Evropljani izgubili poverenje u SAD

Više od 60 odsto ispitanika u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Danskoj i Portugalu reklo je da su izgubili poverenje u Sjedinjene Države kao globalnog lidera, prenosi Gardijan.

Kako se navodi šok od pandemije „traumatizovao“ je evropske građane, i ostavilo ih u osećanju „usamljenosti i ranjivosti“.

U skoro svim anketiranim zemljama, većina ljudi se izjasnila da im se percepcija prema SAD pogoršala od izbijanja pandemije. Negativni stavovi prema SAD-a najviše su izraženi u Danskoj (71 odsto), Portugalu (70 odsto), Francuskoj (68 odsto), Nemačkoj (65 odsto) i Španiji (64 odsto).

Istraživanje je naručio berlinski Evropski savet za spoljne odnose (ECFR), a sproveli su ga Datapraksis i YouGov krajem aprila i prve nedelje maja u devet zemalja EU, koje zajedno čine dve trećine populacije EU bloka.

Analizirajući podatke, stručnjaci za politiku Susi Denison i Pavel Zerka kažu da je poverenje u SAD „slomljeno“ što je rezultat lošeg rukovođenja američkog rukovodstva krizom, navodeći da je samim time „okrnjena“ i podrška transatlantskom savezu.

Samo dva odsto ispitanika u Nemačkoj i tri odsto u Francuskoj kazali su da bi očekivali američku podršku dok Evropa obnavlja svoju oštećenu ekonomiju.

Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je pre neki danu u intervjuu za Gardijan, „da svet više ne može prihvatiti zdravo za gotovo da Amerika i dalje teži da bude globalni lider“.

Istraživanje sugeriše da je javno mnjenje već svesno promene. Kako se navodi u izveštaju, „nema više poverenja Evropljana u SAD.

Mnogi su bili zgroženi zbog haotičnog odgovora SAD na kovid19, nedostatak solidarnosti koju su pokazali sa Evropljanima tokom zatvaranja svojih granica 12. marta prema pripadnicima šengenskog prostora i nedostatak liderstva u rešavanju korona krize na globalnom nivou – ili čak bavljenju tim problemom (što se ne odnosi na Trampovu oštru retoriku upućenu Svetskoj zdravstvenoj organizaciji)“.

„Evropljani su izgleda prihvatili činjenicu da SAD više nisu nužno prijatelji Evrope u teškim vremenima“, rekao je Denison.

Analiza ECFR-a sugeriše da promena u evropskim stavovima prevazilazi neprijateljstvo prema Donaldu Trampu ili lošem rukovanju njegove administracije prema epidemiji u SAD.

Tramp već duže vrlo jasno ističe svoju antipatiju prema Evropskoj uniji. Optužuje blok da „potkrada“ SAD zbog trgovine.

Nedavno je naredio povlačenje 10.000 američkih trupa iz Nemačke. Bez Amerike na čelu multilateralnog sistema, zaključuju autori, Evropljani žele da EU preuzme više „vlasništva“ nad međunarodnim izazovima poput pandemije i klimatskih vanrednih situacija.

Autori smatraju da je potražnja za većom saradnjom unutar EU zasnovana na spoznaji da se svetski poredak posle 1945. menja i da oslanjanje na SAD nije opcija.

Oni identifikuju odstupanje SAD od multilateralizma kao jedan od tri razloga za promenu raspoloženja u Evropi. Drugi faktori su pogrešno postupanje evropskih vlada prema pandemiji na nacionalnom nivou i neuspeh EU da preuzme inicijativu u vezi sa globalnim pitanjima.

„Evropljani sada moraju da žive sa saznanjem da, uprkos svim strukturama koje smo postavili da bismo se zaštitili na nivou EU i na globalnom nivou, naš kontinent za nekoliko nedelja može preći iz samozadovoljstva u potpuno ekonomsko i socijalno zatvaranje“, stoji u izveštaju.

Sem promene stava prema SAD, izveštaj je pokazao i da je više od 60 odsto ljudi u Francuskoj i Danskoj „promenilo stav prema Kini na gore“.

Stav prema Rusiji ostao je uglavnom nepromenjen, osim u Italiji, gde je skoro četvrtina anketiranih izjavila da zemlju doživljava pozitivnije kao rezultat pandemije. Rusija je tokom rane faze vanredne situacije poslala vojne lekare i zalihe u najteže pogođeni region Italije, Lombardiju.