Evroposlanici osuđuju Mađarsku zbog potkopavanja evropskih vrednosti

Nedostatak odlučne akcije EU doprineo je nastanku „hibridnog režima izborne autokratije“ odnosno ustavnog sistema u kome se održavaju izbori ali nema poštovanja demokratskih normi i standarda, naveli su evroposlanici u izveštaju o stanju demokratije u Mađarskoj.

Za izveštaj je glasalo 433 evroposlanika, 123 je bilo protiv a 28 uzdržano.

U dokumentu se navodi da se u Mađarskoj stanje vrednosti, uključujući demokratije i osnovnih prava, od 2018. dodatno pogoršalo kroz „namerne i sistematske napore madjarske vlade“ i neaktivnošću EU.

Parlament je naveo da žali zbog nesposobnosti Saveta da ostvari značajan napredak u borbi protiv nazadovanja demokratije u Madjarskoj.

Evroposlanici su ukazali i da član 7 ne zahteva jednoglasnost članica da bi se identifikovao jasan rizik od ozbiljnog kršenja vrednosti EU, niti da bi se dale konkretne preporuke i rokovi.

Naveli su i da bi dalje odlaganje delovanja po članu 7 radi zaštite vrednosti EU u Mađarskoj predstavljalo kršenje principa vladavine prava od strane samog Saveta.

Evroposlanici traže od Evropske komisije da u punoj meri iskoristi sva orudja na raspolaganju, posebno uslovljavanje davanja iz budžeta.

U trenutku kada su vrednosti EU posebno ugrožene zbog rata Rusije u Ukrajini i njenog delovanja protiv EU, evroposlanici pozivaju Komisiju da se uzdrži od odobravanja plana Madjarske za sredstva iz fonda za oporavak dok ta zemlja ne ispoštuje relevantne preporuke iz Evropskog semestra i ne sprovede relevantne presude Suda pravde EU i Evropskog suda za ljudska prava.

Takodje evroposlanici traže da Komisija isključi Mađarsku iz finansiranja onih kohezionih programa koji doprinose zloupotrebi fondova EU ili kršenju vladavine prava, kao i da strože primenjuje svoje uredbe kako bi se bavila zloupotrebom fondova iz političkih motiva.

Četiri godine nakon pokretanja procesa po članu 7, evroposlanici su i dalje zabrinuti zbog više političkih oblasti koje se odnose na demokratiju i osnovna prava u Madjarskoj.

Konkretno, bojazni se tiču funkcionisanja ustavnog i izbornog sistema, korupcije i sukoba interesa, slobode izražavanja, uključujući medijski pluralizam.

Problematična su i pitanja akademskih sloboda, verskih sloboda, slobode izražavanja, prava na jednak tretman, uključujući LGBTIQ prava, prava manjina, kao i migranata, tražilaca azila i izbeglica.

„Zaključak izveštaja je jasan i neopoziv: Mađarska nije demokratija… Ovo treba da bude zvono za uzbunu za Savet i Komisiju“, rekla je izvestilac po ovom pitanju Gvendolin Delbos-Korfild.