Evropska centralna banka pod pritiskom rekordne inflacije u evrozoni

Inflacija u evrozoni na godišnjem nivou u decembru neočekivano se ubrzala iznenadivši analitičare, ističe Politko.

Prema preliminarnim podacima Eurostata objavljenim u petak, 7. januara, godišnja inflacija je dostigla novi maksimum od pet odsto, dok je većina analitičara očekivala da će se usporiti na 4,7 odsto, s prethodnog rekorda evrozone od 4,9 odsto zabeleženog u novembru.

ECB želi da inflacija na srednji rok bude dva odsto.

Cene energenata su i dalje najveći faktor u porastu cena, pošto su povećane 26 odsto na godišnjem nivou.

Osnovna inflacija, koja isključuje promenljive faktore kao što su energija, hrana, alkohol i duvan, a koju pomno prate kreatori politike Evropske centralne banke, ostala je stabilna na 2,6 odsto.

Rast inflacije predstavljaće glavobolju za Evropsku centralnu banku, pošto je predvidela da će cene početi da padaju početkom godine, ukazuje Politiko, dok američka televizija CNBC ističe da rekordna inflacija postavlja dodatna pitanja o monetarnoj politici ECB-a.

Inflacija u evrozoni je u centru pažnje posle uzastopnih meseci rasta, podvlači CNBC, dodajući da se postavlja pitanje da li ECB treba da zauzme agresivniji stav u borbi protiv povećanja cena.

ECB je prošlog meseca saopštila da će smanjiti svoje mesečne kupovine obveznica, ali je obećala da će nastaviti s podsticajima bez presedana u 2022. godini.

Rekordni rast cena u evrozoni u decembru predstavlja novi izazov za Evropsku centralnu banku dok nastoji da ubedi domaćinstva i preduzeća da će se inflacija do kraja ove godine vratiti na ciljani nivo bez povećanja troškova zaduživanja, piše Volstrit džurnal.

Kao i u SAD, potrošačke cene u evrozoni su rasle brže nego što su kreatori monetarne politike predviđali poslednjih meseci, što, kako navodi Volstrit džurnal, postavlja pitanje investitorima, kompanijama i domaćinstvima o kredibilitetu tvrdnji ECB-a da je visoka inflacija verovatno privremenog karaktera.

Američke Federalne rezerve su na povećanje inflacije odgovorile naznakama da će verovatno povećati svoju ključnu kamatnu stopu tri puta ove godine, dok je ECB u decembru ponovila stav da povećanje troškova zaduživanja u 2022. neće biti potrebno.

Mada je malo verovatno da će mali porast inflacije u decembru promeniti stav ECB-a, s dužim periodom visoke inflacije podizanje referentne kamate će, kako ocenjuje list, biti verovatnije sledeće godine.

ECB je u decembru procenila da će inflacija biti iznad cilja od dva odsto duže nego što je očekivala, uz prognozu o prosečnom rastu cena ove godine od 3,2 odsto, dok je u septembru predviđala 1,7 odsto. Ipak, predsednica ECB-a Kristina Lagard rekla je da će inflacija verovatno popustiti tokom ove godine i ekonomisti evropske banke predviđaju da će u 2023. u proseku biti na 1,8 odsto.

S druge strane, velika briga ECB-a je da će se domaćinstva i kompanije naviknuti na rast cena iznad ciljanog nivoa, što otvara put za pregovore o većim platama, ali i povećanje cena kako bi poslodavci pokrili svoje veće troškove, ukazuje Volstrit žurnal, i objašnjava da što inflacija bude duže iznad željenog nivoa, to je veći rizik od spirale rasta plata i cena.

Dok je inflacija oborila još jedan rekord, ekonomsko raspoloženje u evrozoni je prošlog meseca palo više nego što se očekivalo, što ukazuje na to da je ekonomija pod novim stresom u vreme kada rast zaraza korona virusom primorava vlade da pooštre ograničenja, ističe Rojters.

Sa skoro svakodnevnim rekordima u broju zaraženih kako se omikron soj širi Evropom, privredni rast će, ukazuje Rojters, verovatno pretrpeti posledice na početku godine, iako su vlade uglavnom izbegavale iznurujuće mere koje su izazvale zastoj njihovih ekonomija pre godinu dana.

Nagoveštavajući negativni razvoj, Indikator ekonomskog raspoloženja Evropske komisije, što je ključni pokazatelj ekonomskog zdravlja Evropske unije, u decembru je pao više nego što je predviđeno, na nivo koji je poslednji put zabeležen u maju.

U retkoj pozitivnoj vesti za EU, trgovina na malo je neočekivano porasla u novembru, što ukazuje na to da su barem potrošači ostali optimistični pred božićne kupovine, ali je, s druge strane, prema navodima Rojtersa, problem što velika potrošnja domaćinstava, koja su usled ograničenja prošle godine bila primorana da štede, gura maloprodajne cene na nove rekorde.

S oporavkom ekonomije posle početnog pandemijskog šoka prošle godine, počele su da rastu i cene, prevashodno s povećanjem cena nafte i gasa. Pritisku su, ukazuje Rojters, doprinela i uska grla u lancima snabdevanja koja su ograničila dostupnost robe, dok su domaćinstva, s viškom ušteđevine, počela da troše novac na sve od novih automobila do obedovanja u restoranima.

Iako je većina ovih faktora inflacije privremena, mnogi, uključujući neke uticajne kreatore politike, sumnjaju u narativ ECB-a da će se rast cena vratiti ispod ciljanih dva odsto do kraja godine. Deo njihove zabrinutosti je što je bazna inflacija, u kojoj nisu uračunate promenljive cene hrane i goriva – takođe iznad ciljanog nivoa.

Ipak, ističe Rojters, budući da su podsticaji produženi pre samo nekoliko nedelja, malo je verovatno da će ECB promeniti svoj stav do marta, posebno pošto širenje omikron soja zamagljuje perspektive.