Evropska komisija: Još nema preporuke oko kandidature Ukrajine, odluka u petak

Pošto su komesari juče obavili samo „raspravu o smernicama“ o toj preporuci, portparol EK Erik Mamer izjavio je danas da će konačnu reč dati šefovi država ili vlada Evropske unije iduće nedelje.

Francuski list Mond javlja da je 27 članica EU podeljeno oko toga da se Ukrajini odobri status kandidata za članstvo, „iako ne žele da se stvori utisak kako Brisel okleva oko podrške toj zemlji da izdrži ratni pritisak“.

Do sada se najčešće spominjala mogućnost da EU Ukrajini odobri status „potencijalnog kandidata za članstvo“, što su vlasti u Kijevu ocenile kao nedovoljno i zatražile punopravnu kandidaturu, iako mnoge članice EU smatraju da bi to bilo na uštrb zemalja Zapadnog Balkana koje su godinama u procesu približavanja ili već pregovaraju o ulasku u Uniju.

Mond i još neki mediji u EU navode da Evropska komisija nastoji da otkloni protivljenje Holandije, Francuske, Nemačke, Austrije i Portugalije, pored ostalih, davanju kandidature Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, dok se za to zalažu Poljska, baltičke zemlje, Grčka, Švedska, Evropski parlament i predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Jedna od zamisli je, kako proizilazi iz predloga francuskog predsednika Emanuela Makrona o stvaranju „Evropske političke zajednice“ za zemlje susedne Uniji, da se Ukrajini odobri „prelazni status“, uz perspektivu približavanja Uniji, ali ne i odmah status kandidata za članstvo.

Mond navodi da je tokom jučerašnje „orijentacione rasprave“ članova Komisije komesar za proširenje Oliver Varheji predočio da su Ukrajina, Moldavija i Gruzija dosta udaljene od evropskih standarda kada su u pitanju ekonomija, socijalne prilike, zaštita prirodne sredine i vladavina prava, uz opasku da tu „najslabije stoji Ukrajina“ i da će će to „biti jako teško da se prevaziđe“.

Pariski dnevnik napominje da su se čula i upozorenja da je Ukrajina „jedina zemlja u kojoj ljudi ginu pod evropskom zastavom“ i da to takođe mora da bude uzeto u obzir.

Evropska komisija bi u petak mogla da predoči i sumnju da kandidatura treba odmah da bude odobrena Kijevu, jer je jasno da je nastavak tog postupka uslovljen reformama i dobijanjem jemstva (Kijeva) da postoji volja da se stanje promeni, piše Mond.

Mediji u EU u osvrtima nastoje da nađu odgovor na pitanje da li Zapadni Balkan treba da bude gurnut u stranu davanjem kandidature za članstvo Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, a nemački Tagescajtung podvlači da bi „bilo opasno i nepošteno“ da se Ukrajini odmah otvore vrata Unije.

Tagescajtung navodi da „na kraju krajeva, nije samo Ukrajina pogođena ratom, već je to doživeo i Zapadni Balkan“, i ukazuje da su posle ratova na Balkanu 1990-ih Nemačka i EU obećale „evropsku perspektivu“ zemljama tog regiona.

„I (nemački kancelar Olaf) Šolc je to priznao, ali Fon der Lejen sada gura EU na nepovratnu klizavu nizbrdicu“, zaključuje nemački dnevnik.