Foto: EPA-EFE/WILL OLIVERU svom govoru kojim je obeležio pobedu na izborima, novoizabrani predsednik Donald Tramp je pozdravio novo „zlatno doba Amerike“ i tvrdio da je pokrenuo „najveći politički pokret svih vremena“.
Novoizabrani predsednik i njegov tabor proslavili su politički povratak republikanaca kao trijumf protiv „vokeizma“, liberalne imigracije i drugih politika iz Bajdenove ere, podseća CNN.
Mnogi evropski populisti se nadaju da će povratak Trampa – transatlantskog saveznika koji promoviše iste konzervativne hrišćanske vrednosti i deli isti prezir prema progresivnoj politici – pomoći njihovim interesima kod kuće da i dalje normalizuju svoje antiimigrantske, nacija na prvom mestu retoriku.
„Čestitam predsedniku Trampu. Nastavite da se borite i pobedite na izborima“, napisao je Gert Vilders, populistički lider Holandske Slobodarske Partije (PVV), na X 6. novembra.
Ko-liderka Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel takođe je čestitala i izjavila da se nije „probudio Holivud“, već „radni američki narod“ koji je odlučio o izborima.
Za Mađara Viktora Orbana, iz stranke Fides, to je bila „veoma potrebna pobeda za svet“.
Međutim, Armida van Rij, viši naučni saradnik u Chatham House-u, naglašava važnost posmatranja krajnje desničarskih partija u Evropi ne kao jedne homogene grupe.
Ipak, među evropskim populistima postoje zajedničke teme koje se preklapaju, a koje su prisutne i u Trampovoj knjizi.
Van Rij ukazuje na „tradicionalne vrednosti, protiv zelene tranzicije i anti-migracionu agendu“.
Evropski zeleni dogovor naišao je na reakciju ekstremno desnih grupa koje žele da oslabe klimatsko zakonodavstvo ili potpuno ignorišu klimatske akcije.
Slično tome, Tramp je obećao da će uzeti lopticu na bukvalno sve napore predsednika Džoa Bajdena da smanji emisije ugljenika i ubrza prelazak sa fosilnih goriva.
Još jedna uobičajena tema između Trampove agende i njegovih evropskih saveznika, rekla je Van Rij za CNN, su „snažne predstave o tome kako je Amerikanac i kako izgleda, i kako je ili izgleda Evropljanin ili Mađar ili Italijan ili Francuz“.
Ovo osećanje je jasno kada se pogleda jezik koji koristi krajnja desnica. U Austriji su provokativni slogani protiv migracija kao što je „“ljubav domovini umesto marokanskih lopova“ norma Slobodarske partije (FPO).
U Nemačkoj je antiislamsko raspoloženje bilo opipljivo na posterima AfD-a sa sloganom „Burkas? Više volimo bikinije“.
Takva retorika deluje šokantno za mnoge koji je čitaju. Ali, prema analizi Centra za evropske reforme, istraživačkog centra sa sedištem u Londonu koji se fokusira na evropske integracije, Tramp će ojačati evropsku krajnju desnicu tako što će „normalizovati i pojačati“ njihove ideje.
Sam Tramp je koristio kontroverznu retoriku dok je izražavao svoje tvrdokorne stavove o imigraciji, nazivajući SAD „kantom za smeće za svet“.
Jedan od lidera krajnje desnice koji na površini izgleda da će imati koristi od Trampovog predsedništva je dugogodišnji mađarski lider Viktor Orban.
Bio je među najistaknutijim evropskim populistima koji su izrazili svoju podršku Trampu i čak je rekao da je nazdravljao njegovoj pobedi na izborima votkom, navodi agencija Frans pres.
Najbliži saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina u Evropi, Orban je bio ostrakiran od strane bloka zbog njegovog uvođenja zakona protiv LKBTQ, njegove sve autoritarnije vladavine u svojoj matičnoj zemlji i njegovog mekog pristupa Rusiji.
Iako izaziva gnev svojih evropskih vršnjaka, Orbanov odnos sa Trampom deluje pozitivno, jer Orban podržava njegovo predsedništvo, a Tramp hvali premijerovu podršku.
Van Rij veruje da bi sa Trampom na vlasti u SAD, Orban mogao da se „oseća dodatno ohrabrenim da ostavi po strani bilo kakvu zabrinutost za vladavinu prava, bilo da se radi o domaćem ili unutar EU kontekstu“, rezonujući da „ako Tramp može to da uradi, zašto bi bilo ko sledi vladavina prava“.
Tramp je ranije ove nedelje odbacio svoj poslednji savezni krivični slučaj, koji se odnosi na nezakonito zadržane poverljive dokumente, kao i optužbe u vezi sa izbornom subverzijom, koji je odbacio američki sud.
Sa Trampom u Beloj kući, Orban i drugi populistički evropski lideri koji imaju mekši pristup Rusiji mogli bi da budu ohrabreni u svojim pozivima da se okonča rat u Ukrajini.
U Rumuniji, krajnje desničarski populista Kalin Đorđesku, koji je postao istaknut i koji će se suočiti sa opozicionim liderom desnog centra u drugom krugu predsedničkih izbora, 2022. opisao je Putina kao „čoveka koji je voleo svoju zemlju“.
Tramp je bio glasan u svom cilju da okonča rat u Ukrajini što je pre moguće, čak je u julu tvrdio da bi mogao da reši sukob u jednom danu. Optužen je i za pristajanje diktatorima, uključujući Putina.
„Kao što znamo, bilo kakav mirovni sporazum pod Putinovim uslovima bio bi užasan za Ukrajinu i užasan za evropsku bezbednost“, naglašava Van Rij.
„Trampov ponovni izbor samo naglašava sve to.
„Topao vazduh istorijske pravednosti“
Sve u svemu, Van Rij vidi „veliku konvergenciju u razmišljanju“ između Trampa i nekih evropskih populističkih partija.
Ali, uprkos pompi sa kojom je Trampov reizbor dočekan, sličnosti na površinskom nivou uskoro bi mogle otkriti ključne sukobe interesa u osnovi.
„Postoji mala kontradikcija između (populista) osećaja kao da imaju svog čoveka u Beloj kući, u odnosu na stvarne implikacije njegove politike za njihove zemlje“, smatra Van Rij.
Ona ističe ekonomsku politiku kao istaknuti primer.
Obećanje novoizabranog predsednika o trgovinskoj politici na prvom mestu ima blok EU na ivici noža. A posledice bi mogle da pogode populističke lidere u nadi da će dobiti vlast u Evropi.
Francuska Marin Le Pen, koja vodi populističku stranku Nacionalni skup (RN), ponudila je prigušeniji odgovor na pobedu Trampa na izborima – što je možda pokazatelj da populistički lider pokazuje rane znake zabrinutosti.
Podaci Evrostata pokazuju da je Francuska bila četvrti najveći izvoznik robe iz EU u Sjedinjene Države 2023. Van Rij kaže da bi Francuska zbog toga bila neproporcionalno teško pogođena Trampovom trgovinskom politikom Amerika na prvom mestu.
Nadalje, Le Penova, čija stranka ima veliki broj poslaničkih mesta u parlamentu, mogla bi biti zabrinuta da bi bilo kakve trgovinske tarife za Evropu mogle uticati na njenu kampanju za predsednicu Francuske.
Lijana Fiks, saradnica za Evropu u Savetu za spoljne poslove, takođe vidi zašto bi Le Pen mogla da bude zabrinuta zbog svojih šansi da dobije vlast.
„Le Pen se nada da će biti izabrana ako izađe iz svog trenutnog skandala sa proneverama pre 2027. To znači da će morati da se nosi sa Trampom koji nije nužno dobar u ophođenju sa ženama liderima pored (ekonomskih) aspekata, “, rekla je Fiks za CNN.
Ranije ovog meseca, francuski tužioci zatražili su zatvorsku kaznu i petogodišnju zabranu bavljenja politikom za Le Pen, što bi potencijalno moglo poremetiti njenu kandidaturu da postane predsednica 2027.
Postoji i razlog da se veruje da su Orbanova radovanja preuranjena.
Snažne poslovne veze mađarskog lidera sa kineskim predsednikom Si Đinpingom mogle bi se pokazati kao glavna prepreka.
Mađarska je uspešno privukla kineske strane investicije u zemlju, a bliski odnosi već izazivaju zabrinutost kod nekih republikanaca.
„Neki u Republikanskoj stranci Kinu vide kao najvećeg neprijatelja broj jedan, a Tramp deli to mišljenje“, kaže Van Rij.
„To je zanimljiva kontradikcija i nešto sa čim će Orban morati da se suoči i da računa u nekom trenutku. Mislim da će SAD pokušati da nateraju Orbana u jednom ili drugom pravcu.
Orbanu se to neće svideti jer voli da može da postavlja različite opklade.
Slično, Fiks vidi da Orban nailazi na poteškoće u pokušaju da se „udvori“ Trampu i Siju u isto vreme.
Fiks kaže da dok pobeda Trampa „definitivno ohrabruje evropske populiste protiv kritike iz Brisela“, ne smemo zaboraviti da su „evropski populisti međusobno podeljeni – Le Pen se ne slaže sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, na primer, i niko se ne slaže sa AfD“.
„Različitost evropskih populista biće najveći izazov da se iskoristi topli vazduh istorijske pravednosti koji dolazi iz Vašingtona“, smatra Fiks.
„Naravno, sve populističke partije dele temu migracija i anti-levičarsku retoriku. Ali o ekonomskoj politici? Velike razlike između Trampa i Le Pen. Spoljna politika? Meloni je navijač Ukrajine. Tramp ne.
„Što bliže zumirate, to postaje nijansiranije.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
