Foto: BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆPredsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je odluku SAD da prodaju protivtenkovske rakete Džavelin Kosovu „velikim razočarenjem za Srbiju“, prenela je Evropska pravda.
„Važno je napomenuti da član 9 Rezolucije 1244 (rezolucija o demilitarizaciji Kosova i razmeštanju međunarodnih mirovnih snaga tamo) predviđa demilitarizaciju OVK i drugih oružanih grupa kosovskih Albanaca. Prema Rezoluciji, ne bi trebalo da postoji naoružane grupe Albanaca, a ipak su stvorili vojsku. I nastavljaju da je grade“, rekao je Vučić 13. januara tokom posete Operativnom centru Vojnobezbednosne agencije.
On je takođe napomenuo da Kosovo već ima ukupno 223 oklopna vozila zajedno sa „takozvanom kosovskom policijom“.
On priznaje, piše Evropska pravda, da se ne radi o tenkovima ili borbenim vozilima pešadije, već samo o lako oklopnim vozilima za prevoz pešadijskih jedinica.
Njihov broj, međutim, stalno raste, jer se kosovske vlasti spremaju da dobiju novu vojnu opremu, dodao je Vučić.
„Oni žele da povećaju broj oklopnih vozila na 350 jedinica. Žele da do 2027. godine imaju 5.500 profesionalnih vojnih lica i 20.000 u prvoj rezervi. To su njihovi planovi. Za nas ovde nema iznenađenja“, zaključuje Vučić.
„Pored SAD, srpski predsednik optužuje Tursku i Hrvatsku za militarizaciju Kosova. Dok Turska isporučuje bespilotne letelice Bairaktar TB2 od sredine 2023. godine Hrvatska se tek nedavno pridružila naoružavanju Kosova.
Prošle nedelje se saznalo da je Hrvatska poslala veliku seriju jurišnih pušaka HS Produkt VHS-D2 CT. Na Kosovu tvrde da će sa njima naoružati policijske jedinice koje dežuraju u severnom delu zemlje, gde žive etnički Srbi.
Naravno, u Srbiji se sve ovo doživljava kao nameru NATO-a da „uništi srpsko prisustvo“ na Kosovu.
Akcije Hrvatske izgledaju jasno koordinisane i sinhronizovane sa Sjedinjenim Državama. To znači da je Zapad promenio strategiju o Kosovu.
Šta je moglo da promeni poziciju Zapada, pre svega SAD?
Najverovatnije je odlučujući bio oružani sukob na severu Kosova u septembru 2023. godine kada su srpski napadači napali policiju koja je vršila inspekciju severnog regiona, naseljenog etničkim Srbima, u blizini granice sa Srbijom.
Nakon toga, Sjedinjene Države su konačno počele da razgovaraju o prodaji raketa Džavelin i prateće opreme Kosovu za oko 75 miliona dolara.
Ovo uključuje prodaju 246 projektila Džavelin FGM-148F, 24 lansera za njih, kao i simulatora, lažnih čaura i pratećeg tehničkog materijala i rezervnih delova.
U slučaju povlačenja mirovnih snaga KFOR-a (što još uvek nije slučaj), kosovska vojska, čak i dovedena u planiranu jačinu, teško da će moći da zaustavi Srbiju.
Međutim, zahvaljujući dobijenoj opremi, Kosovo će moći da nanese Srbiji izuzetno bolne gubitke, što bi trebalo da odvrati Beograd od agresije.
Srbija će se u narednim mesecima suočiti sa naglim povećanjem pritiska Zapada da prizna Kosovo.
Zapad je zabrinut zbog rizika od klizanja Zapadnog Balkana u rat punih razmera, uz aktivnu pomoć i Rusije i Srbije.
Kao odgovor, srpska vlada preduzima korake u cilju kako deeskalacije tako i pogoršanja krize.
Ne možemo isključiti da će akcije Srbije na destabilizaciji Balkana naterati EU da deluje oštrije i doslednije nego što Vučić očekuje.
I što je najvažnije, ne uzima u obzir mogući pritisak Sjedinjenih Država“, zaključuje Evropska pravda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
