“Zapad se umorio od finansiranja Vučića”: Evropska pravda nakon usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić hitno je doleteo na sastanak UN, prethodno se javno pomolivši da rezolucija propadne, piše Evropska pravda (European Pravda).

Veliki srpski skupovi održani su ne samo u Srbiji, već i u susednim zemljama, uključujući i Crnu Goru, kako bi se izvršio pritisak na vlade da ne podrže rezoluciju.

O tome šta je toliko posebno u ovoj rezoluciji i kakve posledice može imati njeno usvajanje pročitajte u članku Volodimira Cibulnika, privremenog otpravnika poslova Ukrajine u Bosni i Hercegovini (2018) – Srbija podsetila na genocid: posledice UN Srebrenica rezolucija.

Generalna skupština UN-a je 23. maja konačno usvojila rezoluciju kojom je 11. jul proglašen „Međunarodnim danom razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“.

U julu 1995. godine, u bosanskom gradu Srebrenici, snage Republike Srpske (danas deo Bosne i Hercegovine) pod komandom ratnog zločinca Ratka Mladića izvršile su masovno ubistvo preko 8.000 muškaraca bosanskih Muslimana.

Potom su Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud UN-a priznali masakr u Srebrenici kao genocid.

Tako se usvojenom rezolucijom nedvosmisleno osuđuju radnje kojima se veličaju pojedinci osuđeni za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici.

Istovremeno, u rezoluciji se ističe važnost okončanja procesa traženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i dostojanstvene sahrane, kao i poziva na nastavak krivičnog gonjenja svih krivaca za ovo. genocida.

Za ovu rezoluciju su glasale 84 zemlje članice UN (uključujući Ukrajinu), 19 je glasalo protiv, 68 je bilo uzdržano, a 23 nisu učestvovale.

Koalicija zemalja koje su glasale protiv priznavanja, koju je mobilisao predsednik Srbije, prilično je živopisna.

Uglavnom obuhvata zemlje sa značajnim pitanjima ljudskih prava: Belorusiju, Kubu, Kinu, Severnu Koreju, Nikaragvu, Rusiju.

Mađarska, prijateljska zemlja Srbiji, predvidljivo je podržala Srbiju.

Možda da sadašnja srpska vlast ne zatvara oči (u najmanju ruku) na masovnu rehabilitaciju Ratka Mladića i drugih ratnih zločinaca, ne bi bilo potrebe za ovom rezolucijom.

Dovoljno je podsetiti da je Skupština Republike Srpske 18. aprila usvojila izveštaj kojim se negira genocid u Srebrenici.

Ali ostaje interesantno pitanje: zašto je glasanje u Generalnoj skupštini trebalo da se održi ove godine, a ne sledeće godine povodom obeležavanja 30. godišnjice genocida u Srebrenici, što bi imalo smisla?

Čini se da je ova odluka element konsolidovanog političkog pritiska zapadnih zemalja na srpske lidere.

Zapad se umorio od finansiranja infrastrukturnih projekata Vučića, koji proširuje saradnju sa Kinom, odbija da podrži Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU (ZSBP), ne pridružuje se antiruskim sankcijama, održava bliske odnose sa Putinom i ne želi napredak u normalizacija odnosa sa Kosovom.

Pa ipak, ove akcije se sprovode pod maskom parola o nastavku evrointegracija.

Kao što vidimo, EU i SAD idu ka konkretnijoj i čvršćoj politici koja ima za cilj održavanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, ograničavajući ruski uticaj u regionu.

Doneta odluka je važna i za Ukrajinu. Rezolucija UN stvara uslove za efikasnu borbu protiv genocida i kažnjavanje za njegovo počinjenje.