Evropska pravda piše: Kako je agresija na Ukrajinu izmenila stavove Srbije prema Rusiji i da li Moskva to može da popravi?

Ove promene, kako je primetio Volodimir Cibulnik, istoričar i bivši otpravnik poslova Ukrajine u Bosni i Hercegovini (2018), očigledno nisu bile u korist Rusije, piše Evropska pravda (European Pravda).

Prema mišljenju Cibulnika, srpske vlasti, a posebno predsednik Aleksandar Vučić, sve više se suočavaju sa jasnim i „opasnim“ pitanjima građana, posebno mladih, koja zahtevaju jednako jasne odgovore: Zašto je „Kosovo Srbija“ a „Krim Rusija“, kada je Krim deo Ukrajine?

Po čemu se NATO bombardovanje Srbije 1999. razlikuje od ruskih raketnih udara na ukrajinske gradove?

„Ova pitanja i potraga za odgovorima počela su da menjaju stavove običnih Srba prema Rusiji“, primećuje Cibulnik.

On dodaje da su dosledna podrška Srbije Ukrajini u međunarodnim organizacijama, snabdevanje municijom i generalno pozitivna direktna interakcija između Volodimira Zelenskog i Aleksandra Vučića takođe doprineli opadanju naklonosti prema Moskvi.

On naglašava, međutim, da Srbi još nisu postali prijatelji Ukrajine. Ali su počeli da se pitaju da li je Rusija zaista prijatelj i saveznik.

„Primetivši trend porasta antiruskih raspoloženja u Moskvi je u početku došlo do zabune i razmišljanja: šta da radimo? Ekonomske veze sa Srbijom se ubrzano smanjuju, jeftini ruski gas je skoro nestao, a saradnja u odbrambenoj industriji se pomera ka NATO i Kini“, konstatuje Cibulnik.

U ovom trenutku, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i Rossotrudničestvo su se setili „meke moći“ i, tačnije, potencijala ruskog kulturnog kolonijalizma. Težište svog hibridnog ratovanja u Srbiji prebacili su na istoriju, umetničke izložbe, balet i muziku.

Skoro preko noći, neposredno pred Božić, ukazuje Cibulnik, srpski mediji bili su ispunjeni najavama brojnih kulturnih (ili pseudokulturnih) događaja: Dani Ermitaža, takmičenje u čitanju u čast 100. godišnjice Pionirskog kampa Artek, izložba posvećena Petru I, posete takozvanih poznatih ličnosti moskovskog baleta i opere i filmovi o ruskim carevima i ‘herojima'“.

„Ali kada osoba dobije istinitu informaciju, ona neizbežno uzvikne: ovo ne može biti istina! Toliko laži!“ kaže Cibulnik, kritikujući rusku propagandu.

Prema njegovim rečima, ukrajinska diplomatska predstavništva će, uz pomoć ukrajinske dijaspore, organizovati neke kontramere, doduše sa ograničenim resursima i malim sredstvima. Oni će slati protestne note, održavati izložbe, a povremeno će organizovati i koncerte.

„Ovde ne samo Ministarstvo spoljnih poslova, već i druga ministarstva, ona nacionalnog jedinstva, kulture i strateških komunikacija, omladine, sporta treba da pojačaju aktivnosti i pokažu svoj potencijal.

Ali ne putem direktiva i planova, već kroz organizovanje konkretnih događaja i pružanje stvarne podrške misijama u inostranstvu. Samo kombinovanjem napora može se pobediti ruska propaganda, čak i u Srbiji“, zaključuje Cibulnik, piše Evropska pravda.