Šta piše Evropska pravda: „Da li je direktor CIA uspeo da prevaziđe ruski uticaj na Balkanu“

Direktor CIA Vilijam Berns je prošle nedelje bio u opsežnoj turneji po zemljama regiona, posetivši Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Kosovo.

Situacija u nekima od ovih zemalja je na ivici vojnog sukoba.

Dakle, nije slučajno da je za ovu misiju izabran prekaljeni diplomata, koji je ranije bio na čelu ambasade SAD u Ruskoj Federaciji.

Pet problematičnih zemalja

Zašto su ove zemlje izabrane za cilj posete?

Od svih njih, najveća verovatnoća unutrašnjeg sukoba zabeležena je u Bosni i Hercegovini. Lider Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini Milorad Dodik, najavio je plan za „mirno odvajanje“ od Bosne.

Istovremeno, Dodik (uz podršku Rusije i Kine) ne priznaje ovlašćenja visokog predstavnika EU Kristijana Šmita – prema Dejtonskim sporazumima, upravo visoki predstavnik ima najveću vlast u zemlji, uključujući i pravo na obustavu funkcionisanja zakona i drugih državnih akata.

Verovatnoća sukoba između Srbije i Kosova nije ništa manja.

Beograd ne samo da ne priznaje nezavisnost svoje nekadašnje pokrajine, već nastoji da zadrži kontrolu barem nad severnim delom Kosova, koji je naseljen etničkim Srbima.

Kosovski premijer Aljbin Kurti pokušava da ujedini sistem državne uprave širenjem dejstva kosovskog zakonodavstva na sever zemlje. Ovi pokušaji po pravilu izazivaju velike proteste Srba i pretnje iz Beograda.

Najnovija inicijativa kosovske vlade je otvaranje mosta preko reke Ibar koji povezuje „srpski“ i „albanski“ deo grada Mitrovice.

Uprkos činjenici da nema praktičnog smisla blokirati saobraćaj na ovom mostu, on ima simbolično značenje za kosovske Srbe, pa shodno tome, otvaranje saobraćaja na ovom mostu može da pokrene proteste velikih razmera.

Zbog toga su zapadne zemlje pozivale Kurtija da odustane od svojih planova.

Osim toga, na severu Kosova je istekao rok važenja srpskih automobilskih tablica a njihova zamena kosovskim takođe može dovesti do masovnih protesta.

U obe pomenute države – BiH i Kosovo- aktuelna srpska vlast je ta koja promoviše separatistička osećanja. Uz to, Srbija se ne pridružuje sankcijama Rusiji, pojačava saradnju sa Kinom, a razgovara i o pristupanju BRIKS-u.

Direktor CIA je posetio i Severnu Makedoniju, gde su nakon promene vlasti krenuli na preispitivanje odnosa sa Grčkom i Bugarskom a to može da stvori probleme za evrointegracijski kurs zemlje, kao i da zaoštri sukobe unutar NATO.

Na kraju, još jedna tačka Bernsove posete bila je Bugarska, zemlja koja je u dubokoj političkoj krizi i koja već nekoliko godina nije uspela da izabere stabilnu vladu i na toj pozadini raste popularnost otvoreno proruskih snaga.

Jedino pitanje: zašto na spisku ovih poseta nema Crne Gore?

Uostalom, i ova država ima brojne probleme sa hibridnim uticajem Ruske Federacije.

Međutim, možda nikada nećemo znati odgovor na ovo pitanjue.

Crvene linije SAD

Tajni status posete direktora CIA otežava analizu njene efikasnosti.

Ipak, posetu Bosni i Hercegovini barem možemo nazvati izuzetno uspešnom – njena posledica je bila značajna deeskalacija situacije u zemlji.

Poznato je da se u Sarajevu Vilijam Berns sastao sa sva tri člana predsedništva BiH – najviši položaj u državi imaju tri predstavnika njenih vodećih etničkih grupa.

Nema informacija o sastanku sa Miloradom Dodikom. Štaviše, ovakav susret nije bio baš izgledan od početka a aktuelni predsednik Republike Srpske je pod sankcijama SAD.

Ipak, najkonkretniju izjavu dao je „Putinov prijatelj“ Dodik, što svedoči o uspešnosti Bernsove misije.

Sada tvrdi da nije imao za cilj ostvarivanje nezavisnosti RS (iako je dan ranije davao upravo suprotne izjave) i da je sve njegovo delovanje usmereno samo na zaštitu Republike Srpske i njenog statusa u skladu sa Dejtonskim sporazumom.

Sada Dodik uverava da je Bosna „zajednica dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda, pa podržavam stav Bernsa da odgovornost za funkcionisanje zemlje snose sve etničke zajednice“.

Ove izjave daju razloga za nadu da je signal iz Vašingtona, koji je izneo direktor CIA, ispravno čuo čak i najproruskiji političar na Balkanu.

I iako Dodik vjerovatno neće prekinuti borbu sa centralnim vlastima BiH za sferu vlasti, a posebno za kontrolu državne imovine koja se nalazi na teritoriji RS, međutim, verovatnoća scenarija sile u BiH značajno je smanjena na veliku žalost Rusije.

Istorijska poseta direktora CIA Vilijema Bernsa Kosovu je visoko cenjena od strane Vlade Republike Kosovo.

„To je dokaz jakih i stabilnih odnosa između dve zemlje i odlična prilika za produbljivanje strateške saradnje, mira i bezbednosti u regionu. regionu i šire“, stoji u saopštenju Vlade Kosova.

Prema kosovskim posmatračima, Bernsova poseta je stavila tačku na pitanje otvaranja mosta preko Ibra – ono je odloženo na neodređeno vreme.

Umesto toga, SAD će izvršiti pritisak na Beograd da se ne meša u proces zamene registarskih auto tablica na severu Kosova.

A istovremeno će pojačati pritisak na srpske vlasti da privedu pravdi pokretače prošlogodišnjih nereda, pre svega Milana Radojčića, političara bliskog predsedniku Srbije, optuženog za organizovanje pokušaja masovnih nereda na severu Kosova.

Ovi događaji su se desili prošlog septembra i doveli su do smrti nekoliko ljudi, uključujući jednog kosovskog policajca.

Radojčić je uspeo da pobegne u Srbiju, gde je prvobitno bio uhapšen, ali je nekoliko dana kasnije pušten odlukom suda.

Ključno pitanje ostaje otvoreno: da li je Beograd čuo apele SAD?

„Poseta Srbiji verovatno ima dva cilja – da skrene pažnju vlastima na opasnost od bilo kakvih koraka koji će dovesti do destabilizacije Bosne i Hercegovine ili Kosova, kao i da prenese jasnu poruku da će takva destabilizacija imati ozbiljne posledice“, prenosi Evrospka pravda izjavu Ivana Vujačić, nekadašnjeg ambasadora Srbije u Vašingtonu.

Značajno je da se poseta Srbiji pokazala kao najtajnovitija. Ne samo da nije najavljeno, već niko od najviših zvaničnika Srbije kasnije nije izvestio o sastanku sa Bernsom.

„Očigledno je reč o insceniranom ćutanju i postavlja pitanje zašto je boravak u Beogradu jednog od najviših američkih zvaničnika tako demonstrativno ignorisan“, prenosi Evropska pravda komentar Boška Jakšića za Glas Amerike.

Za sada se zna samo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao konsultacije sa Dodikom (verovatno i pre sastanka sa Bernsom).

A već posle posete američkog gosta, Vučiću je upriličio razgovor sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Bocan-Harčenkom.

Može se izvesti jedan zaključak: mogućnosti da sede na dve stolice za srpske vlasti su sve manje.

A potreba da se napravi izbor između Zapada i Ruske Federacije postaje sve hitnija, piše Evropska pravda.