“Vučić zadržava moćne alate za napad na Kosovo”: Evropska pravda piše da je predsednik Srbije vešt u organizovanju psiholoških operacija

Srbija, poručuju iz Prištine, nastavila je sa diskriminacijom građana Kosova koji prelaze granicu Srbije.

U isto vreme, referendum o vanrednim lokalnim izborima na severu Kosova, koji je uglavnom naseljen etničkim Srbima, praktično je prekinut. Srbija se dugo zalagala za poništavanje rezultata prethodnih izbora, ali kada je Zapad naterao Kosovo na ove ustupke, kosovski Srbi su odjednom odlučili da eskaliraju.

Šta se dešava u regionu?

I da li je moguće da će Srbija odlučiti da eskalira sukob pokušavajući da ga pretvori u žarište?

Evropska pravda otputovala je na Kosovo da pronađe odgovore na ova pitanja. U ovom članku ćemo pokušati da otkrijemo zašto su pristupi Zapada samo pogoršali krizu u regionu.

Vučićev hibridni pokušaj

„Moramo da budemo spremni za rat. Da, konvencionalni rat je sada nemoguć, pošto nas štite mirovnjaci Kfora. Međutim, kao što je pokazao primer Banjske, hibridni napad na nas uvek može da se pokrene a mi moramo budite spremni da se ovo ponovi u bilo kom trenutku“, kaže Besnik Bislimi, prvi zamenik premijera Kosova.

Bislimi misli na događaje koji su se desili u Banjskoj, selu na severu Kosova, u septembru prošle godine. Sve je počelo sukobom sa policijom koji se završio tako što je jedan kosovski policajac ubijen. Sukob je prerastao u protivterorističku operaciju.

Napadači – njih nekoliko desetina – sklonili su se u obližnji manastir. Kosovska policija je bila prinuđena da odustane od napada zbog visokog rizika od civilnih žrtava – u manastiru je bilo mnogo hodočasnika, pored lokalnog stanovništva.

„Ova situacija je pokazala da su nam životi svih naših građana, bez obzira na etničku pripadnost, važni. Upad u manastir je mogao da dovede do brojnih civilnih žrtava, pa smo morali da ga napustimo“, kaže kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci.

Ključno je da je iza ovog pokušaja destabilizacije stajao Milan Radoičić, tadašnji potpredsednik Srpske liste – stranke koja predstavlja srpsku zajednicu na Kosovu. Srpska lista ima reputaciju da zastupa interese stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Kosovu.

Ejup Maćedonci navodi ključne znakove koji ukazuju na to da Srbija stoji iza napada.

„Imali su oružje koje je u upotrebi u srpskoj vojsci – štaviše, ti ljudi su bili posebno obučeni, živeli u kasarnama srpske vojske. Čini se da smo imali posla sa pokušajem hibridnog napada za zauzimanje severa Kosova – nešto slično onome što je uradila Rusija 2014. na Krimu i Donbasu“, kaže on.

Besnik Bislimi dalje dodaje da postoje i razlozi da se veruje da je Rusija direktno umešana u napad. „Na jugu Srbije, u gradu Nišu, koji se nalazi nedaleko od granice sa Srbijom, postoji takozvani Ruski humanitarni centar koji se zvanično bavi vatrogasnom bezbednošću, ali niko nije video rezultate njegovog rada, objašnjava on.

Ovaj centar je dugo bio osumnjičen za organizovanje špijunskih operacija u regionu. Dakle, moguće je da su operaciju u Banjskoj organizovali ruski specijalisti u Nišu.

Ali što je najvažnije, naglašava potpredsednik vlade, Zapad se slaže sa dokazima da je reč o hibridnom napadu koji je osmislilo rukovodstvo Srbije.

Ovo je bio jedan od ključnih argumenata za promenu stava EU, posebno u pogledu pristupanja Kosova Savetu Evrope – očekuje se da zemlja postane punopravna članica u maju.

Zarobljenik propagande

Obično, kada se govori o severu Kosova, misli se na Mitrovicu, mesto koje je postalo simbol sukoba između Srba i Albanaca. U Ukrajini je poznat po ozloglašenom muralu koji podržava aneksiju Krima i koji uključuje slogan „Kosovo je Srbija – Krim je Rusija“.

Međutim, naš put u Banjsku pokazao je da se proruski simboli šire sve dublje u regionu. Brojna su slova „Z“ (simbol ruske invazije na Ukrajinu) i pozivi Rusiji da spase Srbe od „albanske okupacije“.

I to nije iznenađujuće. Lokalni Srbi, koji žive u informativnom balonu, ne vide sadašnji rat kao rat protiv Ukrajine, već kao dugo očekivani ustanak protiv zapadne hegemonije – ustanak za koji se kosovski Srbi nadaju da će pomeriti granice Srbije i vratiti ih kući.

„Srpska propaganda je veoma blisko isprepletena sa ruskom propagandom“, kaže kosovska novinarka Jeta Džara, specijalizovana za suzbijanje ruskih dezinformacija u regionu.

I ova propaganda je izuzetno efikasna. To je razlog što na severu Kosova već skoro dve godine ne postoji odgovarajuća lokalna uprava.

Tokom poslednjih protesta protiv odluka centralne vlade, svi lokalni poslanici na severu Kosova podneli su ostavke. Centralna vlast je raspisala nove izbore, ali je Beograd pozivao Srbe da ih ignorišu, i oni su to uradili.

Neviđeno mala izlaznost, sa samo nekoliko glasova etničkih Srba, dovela je u pitanje legitimitet novih lokalnih vlasti – iako su izabrane po slovu zakona.

Na kraju, pod pritiskom Zapada, Priština je pristala na vanredne izbore – tačnije na održavanje referenduma na kome bi građani severa Kosova mogli da se izjasne o potrebi novih izbora.

Referendum je, međutim, propao jer su lokalni Srbi pod pritiskom Beograda ponovo izašli na birališta.

Umesto toga, Srbija želi trajni sukob koji joj omogućava da ostatku sveta govori kako se krše prava manjine na Kosovu i nedemokratskoj prirodi kosovske vlade.

I do sada im je to sjajno uspevalo.

Pritisak preko društvenih medija

Ali srpske vlasti imaju na raspolaganju više od puke propagande.

To se jasno vidi iz situacije sa policijom na severu Kosova 2022. godine, kada su srpski policajci podneli ostavke zajedno sa lokalnim poslanicima.

Policiju na severu Kosova sada predvodi potpukovnik Veton Elšani. Tačnije, Elšani je zamenik šefa policije, jer po dogovorima policiju na severu Kosova mora da vodi etnički Srbin. Međutim, takva osoba još nije pronađena, pa je privremeno zadužen Albanac.

Postoji još jedan dogovor koji je mnogo teže ispuniti: nacionalni sastav policije mora odgovarati nacionalnom sastavu stanovništva opština u kojima radi. To znači da bi Srbi trebalo da čine oko 90 odsto policijskih snaga na severu Kosova. Međutim, trenutno je samo oko 40 od 350 policajaca srpske nacionalnosti.

Potpukovnik Elšani dodaje da su još oko 30 policajaca predstavnici drugih etničkih manjina: nisu Srbi, ali nisu ni Albanci. Međutim, govori da nema mnogo policajaca lokalnih Srba – većina njih dolazi iz srpskih zajednica u drugim regionima Kosova.

Za razliku od severa, ove zajednice nemaju iluzije o mogućem povratku u Srbiju, što ih ohrabruje da se integrišu u kosovsko društvo.

Elšani to pripisuje pritisku – ne od strane društva, već od srpskih institucija.

„Tako se dešava da na severu Kosova Srbija finansira rad dva socijalna sektora: prosvete i zdravstva. A znamo za slučajeve da su srpski policajci ili članovi njihovih porodica bili diskriminisani prilikom obraćanja ovim institucijama, upravo zato što su rade za kosovsku policiju“, objašnjava on.

Kontrola nad društvenom sferom, zajedno sa propagandom, alati su koje Beograd može da upotrebi da natera kosovske Srbe da slede njihova uputstva: prvo ignorišu izbore, zatim zahtevaju reizbore, a zatim ih ignorišu.

Manjinska prava ili državna bezbednost?

Ključni zahtev Beograda (barem zvanično) je da kosovske vlasti daju saglasnost na formiranje Zajednice srpskih opština. A u tome srpske vlasti podržava Zapad, jer su obećali da ZSO neće postati osnova za separatizam, već će delovati isključivo u ustavnim okvirima Kosova.

Kosovska vlada se ne slaže sa ovom logikom.

„Kada bismo imali dobre odnose sa Srbijom, po mogućnosti i diplomatsko priznanje, onda osnivanje ZSO za nas ne bi predstavljalo problem. Ali vidimo da srpska manjina često ne koristi prava koja trenutno ima, oni su oruđe u Vučićevim rukama za torpedovanje međunarodnog priznanja Kosova, u ovoj situaciji, ideja da mu se preda još jedno moćno oruđe izgleda nam opasno“, priznaje Besnik Bislimi.

li je možda Donald Tramp bio u pravu kada je tokom svog predsedavanja predložio mirovni plan, čiji je ključni deo trebalo da bude razmena teritorija – sever Kosova naseljen Srbima u zamenu za nekoliko srpskih opština sa pretežno albanskim stanovništvom.

Moguće je da će se Tramp vratiti u Belu kuću i ponovo izneti ovaj predlog.

Ali u Prištini je takav predlog neprihvatljiv. „Ovaj plan ne rešava probleme, već stvara nove za ceo region. Presedan promene granice na Balkanu mogao bi biti veoma opasan i mogao bi da započne novi rat,“ kaže Donika Gervala-Švarc, ministarka spoljnih poslova Kosova.

Alternativa je, kaže ona, „izuzetno složen posao integracije“.

„Nemamo problema sa našim građanima srpskog porekla. Mi smo demokratska zemlja i spremni smo da poštujemo njihova prava. Imamo probleme sa Vladom Srbije i njenim predsednikom Aleksandrom Vučićem, za koga je situacija oko kosovskih Srba alat za održavanje moći“, kaže Gervala-Švarc.

Međutim, i posle događaja u Banjskoj, stav Zapada ostaje nepromenjen – i dalje se nada da će nova prava srpske manjine ublažiti tenzije na Kosovu.

To znači da su kosovske vlasti u pravu što se pripremaju za novi hibridni napad – uprkos neuspehu u Banjskoj i neuspehu da blokira prijem Kosova u Savet Evrope, predsednik Vučić zadržava moćne alate za napad na Kosovo.

Uostalom, kao što je svako ko je govorio za Evropsku pravdu na Kosovu, Vučić je svoju političku karijeru započeo kao ministar informisanja u vladi Slobodana Miloševića, pa je samim tim veoma vešt u organizovanju psihologa.

Ali što je najvažnije, novi hibridni napadi su mogući jer EU i SAD još uvek ne vide granicu između prava etničkih manjina i prava država da štite nacionalne interese.