Evropska pravda: Zašto su Vučiću bili potrebni nemiri na severu Kosova i da li je Rusija umešana?

Ispostavilo se da je napadače predvodio Milan Radoičić, kosovski poslanik Srpske liste, što baca senku na umešanost Srbije u sukob.

Štaviše, postavljaju se pitanja o mogućoj ruskoj vezi sa ovom pričom.

Sukob na severu Kosova trajao je manje od jednog dana. Sve je počelo u noći 24. septembra kada je policija koja patrolira severnim regionom naseljenim Srbima primetila izgradnju barikada u blizini granice sa Srbijom.

Napadači su pucali na policiju što je rezultiralo smrću jednog policajca, nakon čega su pobegli u selo Banjska, zabarikadirajući se u srpskom pravoslavnom manastiru.

Još uvek nije poznato zašto je kosovska policija dozvolila napadačima da napuste manastir i pređu granicu Srbije. Međutim, policajci su uspeli da rane nekoliko napadača i da ubiju četvoricu.

Zaista je nemoguće sakriti vezu između napadača i srpskih vlasti. Zamenik predsednika Srpske liste, ogranka stranke predsednika Srbije Vučića na Kosovu, Milan Radoičić priznao je umešanost u sukob.

U ovoj situaciji, kosovske vlasti imaju jake argumente da od Zapada traže kaznu za Beograd, uključujući i sankcije. Pozivi za kažnjavanje Beograda čuju se ne samo sa Kosova.

Bela kuđa je najavila povećanje mirovnog kontingenta KFOR-a – veoma jasan signal za Beograd.

Ovako oštra osuda srpskih vlasti odavno nije viđena.

Dakle, kako tvrde u Prištini, akcije Radoičića i njegovih istomišljenika bile su usmerene na aneksiju teritorije severa Kosova, slično ruskom delovanju u Donbasu 2014.

Reakcija Beograda, posebno u prvim satima, ide u prilog ovoj verziji. Predsednik Srbije Vučić izjavio je da je odavno „upozoravao da bi to moglo da se desi i jeste – Srbi su se pobunili“. Proglasio je i dan žalosti za poginulim Srbima. Bilo je čak i dokaza o koordinaciji sa ruskom ambasadom.

Na kraju, uspeh „specijalne operacije“ na severu Kosova dodatno bi učvrstio Vučićevu poziciju, koja bi bila veoma blagovremena s obzirom na njegove planove da održi vanredne parlamentarne izbore 17. decembra.

Međutim, ovaj scenario je propao. Ma koliko to zvučalo fantastično.

Za sada ostaje otvoreno pitanje da li je Beograd pokušao da odigra scenario sličan ruskom delovanju 2014. u Donbasu.

Trenutno se ova pretpostavka čini previše fantastičnom.

Ostaje otvoreno pitanje da li je Rusija bila umešana u ovaj sukob. O tome govore mnogi u srpskoj opoziciji, ukazujući na lik advokata koji zastupao Radoičića.

Reč je piše, European Pravda, o Goranu Petronijeviću koji, navode, verovatno ima veze sa ruskim specijalnim službama. Konkretno, prošlog oktobra je bio „posmatrač“ na „izborima“ koje su ruske vlasti održale na okupiranim ukrajinskim teritorijama.

Međutim, ma kakav ovaj scenario bio, propao je.

To bi trebalo suštinski da promeni dinamiku u trouglu „Srbija – Kosovo – Zapad“.

Strategija „umirivanja Beograda“ evidentno se privodi kraju, zaključuje list.