Teroristički napadi ogranaka i simpatizera Islamske države u proteklih godinu dana napravili su uzbunu u Evropi, ali još nisu dostigli učestalost kakvu je Evropa doživela 1970-ih, navodi se u Globalnoj bazi podataka o terorizmu.
Međutim, dok su raniji talasi terorizma u Evropi potekli od unutrašnjih konflikata, današnji smrtonosni naleti su povezani s nestabilnošću izvan kontinenta.
Najnoviji napadi su se iznedrili iz političkog vakuuma koji je nastao nakon pada diktatora na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Zato, baš kao što se čini da se ne nazire kraj nasilju u Siriji, Iraku i Libiji, ili ekstremnoj polarizaciji u Egiptu ili krhkoj bezbednosnoj situaciji u Tunisu i Alžiru, malo je razloga za verovanje da će napadi u Evropi biti okončani u skorije vreme.
Da bude još gore, zbog krvavog puča u julu u Turskoj, gde je za samo nekoliko meseci ubijeno 270 ljudi i još 1.500 ranjeno, zemlja je postala još atraktivnija meta Islamske države. ID hrani problematične države iz kojih može da odabere regrute i izvodi napade, bilo uspostavljanjem „zvanične provincije“, kao što je slučaj u Siriji, Iraku, Libiji i Egiptu, bilo pružanjem podrške tajnim ćelijama i malim borbenim jedinicama, kao što već radi u Tunisu i Turskoj.
Ove dve vrste operacije – pobunjeništvo i terorizam – idu ruku pod ruku. Kada pobunjenička organizacija gubi kontrolu nad teritorijom ili zamajac na bojnom polju, pribegava terorizmu, ocenjujući da su napadi na mekše civilne mete jeftiniji, lakši i podjednako politički efikasni. Upravo iz tog razloga ID želi da Evropu napada direktno, dok gubi teritoriju u Iraku, Siriji i Libiji.
ID na tom putu ima višestruke ciljeve. Ona veruje da će teroristički napadi u Evropi odvratiti Zapad od napada na teritorije koje ona kontroliše i želi da osveti više od 20.000 svojih pripadnika, koje je izgubila u vazdušnim napadima zapadne koalicije. Štaviše, želi da podstakne antimuslimanski sentiment i tako dodatno otuđi evropske muslimane od ostatka evropskog društva i poboljša svoje zalihe regruta u Evropi. Slično tome, želi da poseje seme razdora između samih evropskih verskih i manjinskih zajednica.
Ciljevi ID-a u pribegavanju terorizmu nisu novi, ali jesu njeni kapaciteti za izvođenje napada. Uspela je da održi svoje terorističke operacije u Evropi uprkos tome što se žestoko bombarduje od 2014. jer je mogla da iz relativno malih podgrupa odabere više od 5.000 Evropljana koji su se pridružili borbi u Siriji.
Tačan broj evropskih boraca koji su prošli kroz obuku ID-a i vratili se kući i dalje je nepoznat. Abdelhamid Abaud, koji je predvodio napade u Parizu u novembru 2015, tvrdio je da je jedan od 90 terorista u Evropi koje je obučio ID. ID je navodno obučio između 400 i 600 boraca za „spoljne operacije“, uključujući urbano gerilsko ratovanje, improvizovane eksplozivne uređaje, nadzor, kontrabezbednost i falsifikovanje.
ID je do sada najjače udarila Francusku i Tursku. U Francuskoj je ubijeno više od 230 ljudi i oko 700 je ranjeno, dok je Turska pretrpela gubitak od više od 220 ljudi, dok je oko 900 ranjeno. Dok se to dešava, Francuska i Turska je svaka za sebe izvor relativno velikog broja stranih ekstremista koji se bore u Iraku i Siriji, pri čemu se procenjuje da se 700 francuskih državljana i 500 Turaka bori pod zastavom ID-a.
Dakle, zašto se ID usredsredio na napade na Francusku i Tursku? Preliminarna otkrića dva stručnjaka pokazuju negativne reakcije na francuski la“cit“- tradiciju sekularizma u javnosti i političkom životu – među mladim sunitskim muslimanima bez prava glasa u zemljama u kojima se govori francuski. To, kako se tvrdi, omogućava njihovu radikalizaciju i regrutovanje kod ekstremista.
Ali je potrebno ispitati još faktora. Na primer, u francuskoj spoljnoj politici su u 21. veku prepoznate mnoge nepravde na Bliskom istoku. Francuska se protivila ratu u Iraku 2003, vojno je intervenisala protiv libijskog diktatora, stopiravši potencijalni zločin protiv čovečnosti u martu 2011. i 2013. je spasila krhku demokratiju u Maliju s većinskim muslimanskim stanovništvom. Iako je ta politika shvaćena na pozitivan način u većem delu Bliskog istoka, ID i njene pristalice i simpatizeri su stvari videli drugačije.
Turska je sa svoje strane dugo bila atraktivan alternativan model za ostale države s većinskim muslimanskim stanovništvom. Do najnovijih izazova se sticao utisak da demokratija uspeva, a ekonomski rast je poslednjih godina iznosio čak devet odsto. S obzirom na njeno naginjanje ka Zapadu, nije iznenađenje što je ID nekoliko primeraka svog zvaničnog magazina Dabik posvetila napadima na turski model i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Ranija verzija ID-a Islamska država Iraka navodno je još u aprilu 2012. naručivala napade vozilima sa improvizovanim eksplozivnim napravama na Tursku.
Evropi je potrebno da se njene demokratske zemlje ujedine oko zajedničke strategije da bi se odbranile od višestrukih bezbednosnih izazova. Znaci razjedinjenja i fragmentacije, a da ne spominjemo pokušaje krvavog puča, idu naruku cilju koji je ID javno saopštila, a to je „slabljenje evropske kohezije“.
Iako su se Francuska i Turska izdvojile kao mete ID-a, one nisu same. Ali, s obzirom na njihov zajednički položaj, njihovi bilateralni odnosi su naročito važni i diplomate iz svih zemalja treba da rade na njihovom podupiranju. Svaka dodatna tenzija će samo osujetiti potencijal za stratešku saradnju. Sada je vreme za ujedinjenje.
Autor je viši predavač na studijama o bezbednosti na Univerzitetu Exeter i saradnik u ekspertskoj organizaciji „Catham House“ u Londonu.
Copyright: Project Syndicate, 2016.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
