Evropska svemirska agencija odlaže projekte, dok SAD slave uspeh Spejseksa

Letelica je trebalo da bude lansirana krajem ove godine, ali će na svoj prvi let morati da sačeka do 2021. godine, potvrdili su zvaničnici ESA. „Možemo sa sigurnošću reći da se lansiranje neće dogoditi 2020. godine“, rekao je agenciji AFP direktor ESA za svemirski transport Daniel Nojenšvander.

Proces razvoja svemirske letelice pokazao se kao posebno ranjiv na uticaj pandemije, pošto je reč o projektu koji uključuje 13 zemalja i više od 600 kompanija. ESA nije mogla da da informacije o eventualnom novom terminu lansiranja rakete.

Agencija lansira rakete-nosače Arijana 5 i Vega iz svemirskog centra u Francuskoj Gvajani, gde su u toku radovi na adaptaciji kosmodroma za specifične potrebe znatno veće rakete Arijana 6. I taj centar je, međutim, zatvoren 16. marta zbog pandemije i zaposleni su tek krajem maja ponovo počeli da se vraćaju na posao.

Zahvaljujući raketnom programu Arijana, od njegovog osnivanja krajem 1970-godina u zemljinu je orbitu poslato oko 50 odsto komercijalnih satelita iz celog sveta, čime je prekinut dotadašnji američki monopol u toj oblasti.

Arijana 6 je raketa nove generacije koja ima veću nosivost i jeftinija je zbog efikasnije proizvodnje. Ona bi trebalo da omogući ESA veću fleksibilnost u obavljanju misija, ali za razliku od raketa Falkon privatne kompanije Spejseks (SpaceX) američkog miljardera Ilona Maska, neće moći da se upotrebi više puta.

A upravo je Spejseks poslednjeg dana maja sa američkog tla lansirao raketu kojom su dva američka astronauta prebačena u Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS), što se smatra prekretnicom koja označava kraj ruskog monopola na lansiranje raketa u pravcu svemirske stanice.

Američka svemirska agencija NASA je od poslednjeg leta svemirskog šatla, 2011. godine, potpuno zavisila od ruske državne agencije Roskosmos kada je reč o slanju opreme ili osoblja na MSS.

Predsednik Donald Tramp koji je posmatrao lansiranje slavodobitno je izjavio da su SAD ponovo zauzele svoje mesto lidera u svemiru, da će američki astronauti uskoro poleteti na Mars i da će Vašington uskoro imati „najmoćnije oružje u istoriji“.

Uspeh SAD mogao bi da ostavi Rokosmos, koji je inače uzdrman zbog korupcionaških afera i nekoliko neuspelih misija, bez unosne zarade koju je agencija imala od transporta američkih astronauta i opreme na MSS.

Za Evropsku svemirsku agenciju i za Roskosmos najnoviji razvoj događaja nije prvo razočarenje ove godine. Evropska i ruska agencija su u martu saopštile da odlažu zajednički projekat slanja na Mars robotskog vozila. Misija je odložena za 2022. godinu zbog, kako je rečeno, kombinacije tehničkih poteškoća i pandemije.

Misija EksoMars 2020 (ExoMars) bila je planirana za jul ove godine, ali su neuspešni testovi padobrana za spuštanje robotskog rovera na površinu crvene planete pokazale da su izgledi za njen uspeh mali. Dve agencije su navele i da su početak pandemije i nemogućnost putovanja sprečili naučnike da posao obavljaju u skladu sa planom.

Prema objavljenim planovima, EksoMars 2020 je trebalo da bude „prva misija potrage za znakovima života na Marsu na dubinama do dva metra ispod površine, gde bi mogli da budu dobro očuvani biološki tragovi života“.

Pa iako su obe svemirske agencije veoma osposobljene da prouče tragove i eventualne nalaze misije, nijedna od njih do sada nema iskustva sa tako kompleksnom misijom spuštanja svemirske sonde.

Testiranja su 2019. godine otkrila niz problema sa sistemom padobrana i veruje se da je to glavni razlog odlaganja misije i da će biti potreban niz novih simulacija. Međutim, misiju je moguće realizovati samo kada je Zemlja najbliža Marsu i taj prozor je veoma kratak – otvara se svakih 26 meseci na svega 10 dana. Drugi termini značili bi i veće udaljenosti za koje svemirska letelica ne bi imala dovoljno goriva.

Ove godine tokom tog kratkog vremenskog prozora između jula i avgusta misiju na Mars nameravaju da lansiraju i SAD, Kina i Japan, ali je nejasno kako će na njihove planove uticati pandemija.

Evropska komisija je prvobitno u narednom višegodišnjem budžetu za svemirske projekte EU namenila 16 milijardi evra, ali je od te sume kasnije oko tri milijarde preraspoređeno na druge oblasti.

To je učinjno, iako su visoki zvaničnici evropske svemirske industrije komisiji uputili pismo u kojem su istakli ekonomske potencijale te industrije i ukazali da su svemirske tehnologije poput satelitskih sistema Galileo i Kopernik doprinele stvaranju tržišta vrednog više od 60 milijardi evra.

U januaru ove godine Evropska komisija i Evropska investiciona banka pristale su da finansiraju raketni program Arijana sa 100 miliona evra, ali je ta finansijska pomoć uslovljena i komercijalnim uspehom projekta.