Evropska unija Rusiji preti novim sankcijama

Brisel je juče razmatrao uvođenje ekonomskih kaznenih mera ruskim korporacijama i zvaničnicima. Stav vlasti u Rusiji jeste da se zapadne zemlje mešaju u unutrašnje stvari njihove države, a protesti su, kako se ističe, pokušaj stranih sila da „raznesu“ Rusiju.

Evropska unija je juče odlučila da početkom februara pošalje šefa diplomatije Žozepa Borela u Moskvu i razmatra sankcije ukoliko ruski predsednik Vladimir Putin nastavi sa represivnim merama nad opozicijom, javlja agencija Frans pres pozivajući se na diplomatske izvore, prenosi Beta.

„Žozep Borel će početkom februara posetiti Moskvu sa jasnom porukom EU i izvestiće o situaciji u Rusiji na narednom sastanku ministara spoljnih poslova EU 22. februara“, rekao je jedan diplomata.

EU zahteva hitno oslobađanje Navaljnog i njegovih pristalica.

Jedan od diplomatskih izvora rekao je Frans presu da su šefovi diplomatija zemalja EU juče razgovarali o sankcijama, ali su ocenili da je „preuranjeno“ da se pribegne toj opciji.

Stejt department je pozvao ruske vlasti da oslobode sve pritvorene tražeći takođe bezuslovnu slobodu za Navaljnog.

„Pozivamo Rusiju da u potpunosti sarađuje sa istragom međunarodne zajednice o trovanju Navaljnog. Sjedinjene Države najoštrije osuđuju upotrebu oštre taktike protiv demonstranata i novinara tokom vikenda u gradovima širom Rusije“, stoji u saopštenju.

Rebeka Ros, portparolka američke ambasade u Moskvi, navela je da „ruske vlasti hapse mirne demonstrante, novinare – čini se da je ovo koordinirana kampanja za suzbijanje slobode govora i mirnog okupljanja“.

Ovo je, istakla je, nastavak prakse Rusije da pooštrava ograničenja, sprovodi represivne akcije protiv civilnog društva, nezavisnih medija i opozicije.

SAD, kako kaže, podržavaju pravo svih ljudi na mirni protest, slobodu izražavanja.

„Koraci koje preduzimaju ruske vlasti suzbijaju ta prava“, navela je Ros.

Žozep Borel je izrazio žaljenje zbog tolikog broja uhapšenih, nesrazmerne upotrebe sile, prekida interneta i telefonskih veza.

Poljski predsednik Andžej Duda je kazao da Moskva mora da se primora na poštovanje međunarodnog prava. A jedini način da se to postigne, kako je kazao, „bez oružja, topova i bombi“ jesu sankcije.

„Smatram da ako ograničimo mogućnost da Gasprom ekonomski funkcioniše na teritoriji EU, posebno zaključivanjem novih investicija, onda bi stvari, uključujući poštovanje međunarodnog prava i ljudskih i političkih prava u Rusiji, krenule napred, jer bi to bilo ozbiljan potez u domenu ruskih ekonomskih interesa“.

Manfred Veber, lider poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu, ističe da „EU mora da pogodi tamo gde zaista nanosi šteti Putinovom sistemu – to je novac.

Ministri spoljnih poslova EU ne smeju“, kazao je Veber, „da se zaustave na uopštenim apelima“.

Šef francuske diplomatije Žan-Iv Le Drijan ocenio je uznemirujućim događaje u Rusiji.

„Smatram da je dovođenje u pitanje vladavine prava, kroz ova kolektivna i preventivna hapšenja, nepodnošljivo. Takođe, smatram da je uspeh protesta širom Rusije impresivan“.

Sama činjenica, kako je rekao, da je Navaljni otrovan je pokušaj atentata.

„To je urađeno u Rusiji, sa ruskom hemikalijom, na ruskoj ličnosti. Tako da mi se čini normalno da se sprovede istraga“.

I iz Britanije su stigle osude upotrebe sile protiv demonstranata.

Kako je kazao šef britanske diplomatije Dominik Rab, vlada Rusije mora da poštuje svoje međunarodne obaveze o ljudskim pravima i oslobodi građane pritvorene tokom demonstracija.

„Svi mi u EU moramo biti odlučni u nametanju restriktivnih mera protiv ruskih zvaničnika odgovornih za hapšenja“, navodi se u saopštenju tri baltičke zemlje – Litvanije, Letonije i Estonije.

Putin: Imovina na primorju nije moja

U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin juče je prvi put je reagovao na video snimak Navaljnog demantujući da je „vlasnik palate na primorju (Crno more) vredne 1,3 milijarde dolara“. Video snimak u kojem Navaljni tvrdi da je Putinov uži krug finansirao raskošnu imovinu kroz razrađenu šemu korupcije, za pet dana je prikupio 86 miliona pregleda. „Nisam gledao video jednostavno zato što nemam dovoljno slobodnog vremena“, ali su mu, kaže, pomoćnici prepričali o čemu se radi. „Odmah da odgovorim: ništa što je tamo navedeno kao moja imovina ne pripada i nikada nije pripadalo meni ili mojoj bliskoj rodbini“, rekao je Putin. On se kritički osvrnuo i na subotnje proteste spominjući slučaj upada na američki Kongres, čijim akterima, kako je rekao, sada prete zatvorske kazne.