Ko je Vagner grupa kojoj je EU uvela sankcije

Ministri spoljnih poslova su jednoglasno podržali uvođenje restriktivnih mera za Vagner grupu, kao i za osam pojedinaca i tri energetske kompanije u Siriji povezane sa njom.

“Vagner grupa je regrutovala, obučavala i slala privatne vojne operativce u konfliktne zone širom sveta kako bi podsticali nasilje, pljačkali prirodne resurse i zastrašivali civile, što predstavlja kršenje međunarodnog zakona, uključujući međunarodni zakon o ljudskim pravima”, navodi se na zvaničnom sajtu Evropskog saveta.

Kako se dodaje, pojedinci koji su se našli na listi sankcija EU su umešani u ozbiljne zloupotrebe ljudskih prava, uključujući mučenje i vansudska i proizvoljna pogubljenja i ubistva, ili u destabilizirajuće aktivnosti u nekim od zemalja u kojima operišu, među kojima su Libija, Sirija, Ukrajina (Donbas) i Centralnoafrička Republika.

“Grupa širi svoj zločinački uticaj i na drugim mestima, naročito u region Sahel. Iz tih razloga ova grupa predstavlja opasnost za ljude u zemljama u kojima je pristuna, za širi region i za Evropsku uniju”, navodi se u zvaničnom saopštenju. Sankcije podrazumevaju zabrane putovanja i zamrzavanje imovine, kao i zabranu finansiranja i poslovanja sa grupom.

Kako prenosi Politiko, među osobama na listi sankcija nalazi se Dimitrij Utkin, koji je opisan kao “bivši vojno obaveštajni oficir GRU” i “osnivač Vagner grupe” i smatra se odgovornim za planiranje i kooridniranje operacija raspoređivanja plaćenika ove grupe u Ukrajini. Utkin je optužen za vansudska pogubljenja, kao i da je navodno izdao naređenje da jedan sirijski deserter bude mučen do smrti dok se to snima video kamerom.

“Aktivisti ove grupe reflektuju ruski hibridni način ratovanja. Oni predstavljaju opasnost i stvaraju nestabilnost u brojnim zemljama širom sveta”, rekao je visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.

Vagner grupa je prvi put privukla međunarodnu pažnju 2014. godine kada je podržala pro-ruske separatiste u istočnoj Ukrajini. Od tada, grupa je bila umešana u brojne konfliktne zone širom sveta. Zapadne vlade optužuju Moskvu da koristi Vagner grupu kao paravojnu snagu u sukobima u Ukrajini, Libiji, Siriji, Sudanu, Mozambiku i Centralnoafričkoj Republici. Rusija to negira, a predsednik Vladimir Putin je rekao da privatni vojni izvođači imaju pravo da rade i ostvaruju svoje interese bilo gde u svetu sve dok ne krše zakon.

Smatra se da Vagner grupu finansira 60-godišnji biznismen iz Sankt Peterburga Jevgenij Prigožin, bliski Putinov saradnik, koji se već nalazi pod sankcijama EU i Sjedinjenih Država zbog destabilizacije Libije i umešanosti u američke izbore.

Diplomate EU su za agenciju Rojters izjavile da su njihovi razgovori u Briselu bili fokusirani i na potencijalno postepeno povećanje broja sankcija, u rasponu od zabrane putovanja i zamrzavanja imovine ruskih političara do zabrane finansijskih i bankarskih veza sa Rusijom, kao i o targetiranju dodatnih ruskih državnih odbrambenih i energetskih kompanija.

EU je već uvela nekoliko rundi sankcija za Rusiju zbog nasilnog preuzimanja ukrajinskog regiona Krima u martu 2014. i zbog toga što Moskva podržava separatiste u istočnoj Ukrajini u tekućem konfliktu u kojem je od aprila 2014. stradalo preko 13.200 ljudi. Tokom proteklih nedelja, Kijev i zapad optužuju Rusiju da gomila trupe u blizini Ukrajine što se smatra potencijalnim uvodom u invaziju, dok Kremlj poriče ove optužbe.

“U svakom slučaju, želimo da pošaljemo jasnu poruku da će bilo kakav vid agresije prema Ukrajini imati visoku cenu za Rusiju”, rekao je Borelj, dodajući da EU “zajedno sa SAD i Velikom Britanijom razmatra kakve će sankcije biti preduzete, kada i kako, na koordiniran način”.