Evropska unija za održavanje zamaha ka mirovnom sporazumu Jermenije i Azerbejdžana

To su peti razgovori jermenskog premijera Nikola Pašinijana i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Sastanak je održan u pozadini obnavljanja tenzija na granici dve zemlje koje se međusobno bore oko 30 godina za kontrolu enklave Nagorno-Karabah.

Mišel je posle sastanka rekao da dvojica lidera „dele zajedničku želju za mirom“ i da je razgovor bio „iskren, otvoren i produktivan“.

„Jasan napredak“ je postignut u deblokadi saobraćaja, „posebno u ponovnom otvaranju železničkih veza kroz azerbejdžansku enklavu Nahičivan, smeštenu između Jermenije i Irana“, rekao je Mišel i dodao da je dogovorena razmena zatvorenika narednih nedelja.

Naredni sastanak Pašinijana i Alijeva je već zakazan za 1. jun u Moldaviji, na marginama drugog samita Evropske političke zajednice, na kojem će pored Mišela, učestvovati francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz).

Jermenija i Azerbejdžan sukobili su se 2020. oko kontrole područja Nagorno-Karabaha. Sukob je okončan mirovnim sporazumom kojim je priznata pobeda azerbejdžanskih snaga. Dogovor je postignut uz pomoć Rusije.

Od tada su ruski vojnici stacionirani u Nagorno-Karabahu, ali se Jermenija već nekoliko meseci žali na njihovu neefikasnost. Ruska izolacija na međunarodnoj sceni, zbog sukoba u Ukrajini, takođe ograničava manevarski prostor Moskve.

Tenzije između Jermenije i Azerbejdžana porasle su 23. aprila kada je Baku postavio prvi kontrolni punkt na ulazu u koridor Lačin, jedini put koji povezuje Jermeniju sa Nagorno-Karabahom.

Baku je svoju odluku opravdao bezbednosnim razlozima, dok je Jerevan to ocenio kao kršenje primirja dogovorenog 2020.

Nagorno-Karabah, teritorija na kojoj uglavnom žive Jermeni, otcepio se od Azerbejdžana, što je dovelo do rata koji je tokom 90-ih godina odneo 30.000 života.