Evropske sile između svojih i interesa SAD

Agencija je saopštila da su njeni inspektori potvrdili da je prekoračena granica od 300 kilograma. Iran je u maju intenzivirao proizvodnju obogaćenog uranijuma, koji se koristi za proizvodnju goriva za reaktor, ali i potencijalnih nuklearnih bombi.

Iz Teherana je saopšteno da je to reakcija na sankcije koje su SAD ponovo uvele pošto je američki predsednik Donald Tramp povukao svoju zemlju iz sporazuma. Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka su apelovali na Iran da preinači odluku dok su SAD saopštile da će nastaviti svoju strategiju „maksimalnog pritiska“. Tramp je upozorio da se Iran „igra vatrom“.

Evropske zemlje su upozorile da će svako kršenje sporazuma imati posledice, te da sporazum omogućava ponovno uvođenje multilateralnih sankcija koje su ukinute u zamenu za ograničenje nuklearnih aktivnosti Teherana. Do najnovijeg obrta događaja je došlo usred velikih napetosti na Bliskom istoku. Iran je nedavno oborio bespilotnu letelicu Sjedinjenih Država nad Ormuskim moreuzom pod, kako se navodi, spornim okolnostima, a SAD optužuju Iran da stoji iza nedavnih napada na naftne tankere.

Pozivajući se na šefa iranske diplomatije Mohamada DŽavada Zarifa iranska državna televizija je potvrdila u ponedeljak popodne da je prekoračena dozvoljena granica zaliha uranijuma koji je obogaćen do koncentracije od 3,67 odsto, što je nivo potreban za upotrebu u civilnu svrhu. „Naš sledeći korak će biti bogaćenje iznad 3,67 odsto koliko je dozvoljeno prema sporazumu. Evropljani nisu uspeli da ispune obećanja da će štititi interese Irana, koja imaju prema sporazumu“, rekao je Zarif.

On je ukazao da nuklearni sporazum, koji je zvanično poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan delovanja (JCPOA), nalaže da njegova potpisnica može da „prestane da ispunjava svoje obaveze delimično ili u celini“ u slučaju „značajnog neučinka“ bilo koje druge potpisnice. Zarif je, međutim, naglasio da su mere Irana „reverzibilne“ ako Evropljani počnu da poštuju svoje obaveze.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova je rekao da će bogaćenje uranijuma ispod 3,67 odsto početi za deset dana ako evropske sile ne preduzmu „praktične i opipljive korake“ u cilju implementacije novog mehanizma za omogućavanje trgovine i zaštitu iranske ekonomije od sankcija SAD. Mehanizam koji je poznat kao Insteks omogućava razmenu robe između iranskih i neameričkih kompanija bez direktnih finansijskih transakcija. On je postao operativan u subotu, ali je Zarif rekao da njime nisu zadovoljene potrebe Irana.

Portparol UN Stefan Dujaric je rekao da „takvi postupci Islamske Republike Iran neće pomoći očuvanju plana, niti će obezbediti opipljive ekonomske dobiti za iranski narod.“ Zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov je inicijativu Irana nazvao razlogom za žaljenje, ali je rekao da „ne treba dramatizovati“.

„Ovo treba sagledavati kao prirodnu posledicu svih događaja koji su prethodili ovim okolnostima. Istini za volju, govorimo o totalnom embargu na naftu, što je pokušaj da se guši suverena država“, rekao je Rjabkov. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je apelovao na evropske zemlje da vrate sankcije Iranu u skladu s nuklearnim sporazumom.

Postoji velika verovatnoća da nuklearni sporazum propadne ako se bude utvrdilo „materijalno kršenje“ sporazuma kao rezultat nepoštovanja ograničenja količine obogaćenog uranijuma ili drugih restrikcija. Nakon 30 dana bilo koja druga potpisnica sporazuma će moći da vrati sankcije UN koje su ukinute Rezolucijom 2231 Saveta bezbednosti, kojom je sporazum ratifikovan, na šta se ne može uložiti veto.