Evropski gradovi protiv Airbnb

To je i bio razlog sastanka predstavnika saveza Eurocities u Minhenu 17. oktobra. Inicijativa evropskih gradova želi da sve digitalne platforme preuzmu pravnu odgovornost, izvršavaju svoje pravne dužnosti i vrše razmenu podataka tamo gde je ona neophodna.

Trenutno važeća pravila Evropske unije nastala su 2000. godine odnosno starija su osam godina od platforme Airbnb i njenog poslovnog modela. Bečki gradski odbornik Peter Florijanšic (Peter Florianschütz) jedan je od stručnjaka koji pripremaju stavove o ekonomiji deljenja koji će biti predstavljeni pred Evropskom komisijom u Briselu kako bi se za internet platforme pripremila nova pravila. To bi bio prvi korak u stvaranju političkog i pravnog okvira za regulisanje digitalne privrede.

Beč je pregovore sa platformom Airbnb prekinuo još krajem prošle godine zbog naplate boravišnih taksi koja nije u skladu sa austrijskim zakonom. Naime, boravišne takse treba da uđu u gradski budžet i svi vlasnici smeštaja dužni su da imaju poseban račun za njihovu naplatu. Airbnb je odbio automatsko pružanje podataka o naplati boravišnih taksi, ali prekid pregovora nije uticao na one iznajmljivače koji poštuju zakonske obaveze. U međuvremenu Airbnb revnosno radi na svojoj ekspanziji zato što se u sledećoj godini priprema da izađe na berzu.

Budući da putem platforme kao što je Airbnb stanodavci brže mogu da zarade, sve glasnije se čuju pritužbe da je u centru grada malo stanova koji dugoročno mogu da se iznajme. Neki predstavnici alijanse tvrde da gradovi na ovaj način gube svoj „duh“ budući da na primer u Parizu četvrtina stanova u centru isključivo služi iznajmljivanju preko internet platformi. Više gradova je pokušalo da stanodavcima ograniči broj dana godišnje za iznajmljivanje smeštaja. U Minhenu ovo ograničenje iznosi osam nedelja, a u Francuskoj je širom zemlje dozvoljeno iznajmljivanje u trajanju od 120 dana. Bečka turistička organizacija Wien Tourismus sugerisala je limit od 90 dana, ali dati predlog još uvek nije stupio na snagu.