Evropski izbori: Agrarna politika u predizbornoj kampanji

Brektanje traktora, zavijanje sirena, to je početkom godine bila muzika kojom sudočekivani političari u Briselu. Poljoprivredna mehanizacija je blokirala ulice, gorele su automobilske gume i slama. Posle protesta seljaka, evropska četvrt u Briselu danima je vonjala na štalu.

Poljoprivrednici su se digli na noge u više zemalja članica, protiveći se padu cena poljoprivrednih proizvoda, uvozu jeftine robe iz Ukrajine ili ukidanju agrarnih subvencija.

To je pokazalo dejstvo. Evropska unija je olabavila regulativu zajedničke agrarne politike kojom je predviđena zaštita klime i životnog prostora.

Pojednostavljenje ili strukturni problem?

Prema mišljenju Demohrišćana u EU, Brisel je time postavio granicu birokratizaciji. Oni to nazivaju pojednostavljivanjem koje ne znači slabljenje pravila koja štite čovekovu okolinu. EU je spustila kriterijume koje moraju da ispune poljoprivredna gazdinstva da bi dobila subvencije. Poljoprivrednici su oslobođeni obaveze da ostave neobrađene površine radi zaštite nekih vrsta.

Zemlje članice su dobile veći manevarski prostor da odlučuju o pokrivanju tla i promeni zasada. Dosadašnja pravila su imala cilj da onemoguće preterano iscrpljivanje zemljišta. Manja seoska gazdinstva više ne moraju da računaju sa kontrolama i kaznama.

Prema mišljenju Zelenih problem nije u preteranim zahtevima za zaštitu životne sredine, već niska cena koju poljoprivrednici dobijaju za svoje proizvode. Prehrambena industrija i prodajni lanci mogu da diktiraju cenu proizvođačima. Zeleni smatraju da je za to odgovorna i zajednička agrarna politika Evropske unije, pa ukupnu strukturu i mehanizme dovode u pitanje.

Mnogo novca u igri

Trećinu budžeta EU izdvaja za poljoprivredu, pre svega da bi podržala poljoprivrednike. Sa 55 milijardi evra to je jedna od najvećih pojedinačnih stavki u budžetu. U Nemačkoj skoro polovunu dohotka poljoprivrednika čine subvencije.

Osnovne smernice agrarne politike EU donosi za period od sedam godina. Za aktuelni period do 2027. važi pravilo subvencije po agrarnoj površini. Veća agrarna preuzeća dobijaju više.

Deo direktnih subvencija je predviđen za ekološku poljoprivredu. Gazdinstva dobijaju novac ako zaseju cvetne površine ili se odreknu upotrebe pesticida.

Samo da ne bude više problema

Neposredno uoči izbora i Brisel kao i politički centri zemalja članica nisu želeli da kvare odnos sa malom ali glasnom grupom – poljoprivrednicima.Evropski savez seljaka Copa-Cogeca smatra se najuticajnijom lobističkom grupom sa dobrim vezama u Evropskoj komisiji.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen obećala je poljoprivrednicima krajem prošlog leta više dijaloga i manje konfrontacije. U februaru je povukla predlog da se do 2030. u EU prepolovi upotreba pesticida – tako je nameravano da se zaustavi izumiranje vrsta.

Brisel je u proleće ove godine delimično ukinuo olakšice za uvoz agrarnih proizvoda iz Ukrajine. Posle izvesne količine, ponovo su uvedeni carine na neke ukrajinske proizvode, jer su se poljoprivrednici u EU pobunilizbog pada cena tih proizvoda.

Distanca spram sopstvenog programa „Green Deal“

Fon der Lajen je rekla da su potrebni razgovori i drukčiji pristup. Time je izašla u susret demohrišćanskom poslaničkom klubu Evropskog parlamenta, čiji je ona glavni kandidat. Naime, taj poslanički klub se mesecima distancira od spornih zakona za zaštitu okoline, iako oni spadaju u paket pod imenom „Green Deal“ – a to je plan njihove političarke Fon der Lajen da EU na tom polju reformiše u pravcu održivosti.

Demohrišćani i Fon der Lajen se zapravo pribojavaju da bi desničarski populisti mogli da iskoriste gnev seljaka u predizbornoj kampanji. Šef demohrišćanskog poslaničkog kluba Evropske narodne stranke Manfred Veber vidi tu partiju kao stranku seljaka i zastupnicu seoskih područja u Evropi.

Pošto se promenila generalna politička klima u Evropi, onda se i glavna kandidatkinja Evropske narodne stranke na izborima za Evropski parlament i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen distancira od svog programa „Green Deal“ i više uzima u obzir interese privrede, kaže stručnjak za EU Fondacije nauka i politika Nikolaj fon Ondarca.

On objašnjava da bi se to moglo kritikovati sa stanovišta klimatske politike, ali isto tako pokazuje da Evropska unija postaje demokratski senzibilnija, jer reaguje na proteste specifične grupe stanovništva.

U svakom slučaju, građani imaju jasne političke alternative u agrarnoj politici na izborima za Evropski parlament.