Evropski parlament je pun Putinovih pristalica: Ovako su otkriveni

Poslanici lojalni Moskvi mogu javno da zauzimaju proruske stavove na zvaničnim sednicama i lobiraju za interese Kremlja. Putem mreže otvorenih podataka moguće je pratiti „putinističke političare” u Evropskom parlamentu – samo proučite kako svaki poslanik glasa kada su u pitanju rezolucije vezane za Rusiju i njene saveznike, piše EUobserver.

Novaja-Evropa je prikupila podatke na osnovu rezultata glasanja u Evropskom parlamentu u poslednje četiri godine. Evo uvida ko, kako i zašto brani interese Kremlja u Briselu.

Glasanja o Rusiji

Evropski parlament je krajem novembra 2022. godine većinom glasova usvojio rezoluciju kojom se traži proglašenje Rusije kao državnog sponzora terorizma.

Odluku su podržala 494 poslanika (člana Evropskog parlamenta) od ukupno 705. Preostali poslanici, posebno oni koji su bili prisutni na sednici i glasali protiv rezolucije (58 glasova) ili su bili uzdržani (44 glasa), našli su se sami u centru pažnje medija. Razni mediji su pokušali da identifikuju grupu evroposlanika lojalnih Kremlju, a ispostavilo se da su neki od njih zaista povezani sa Rusijom.

Međutim, novembarska rezolucija nije bila prva prilika da se otkrije koji poslanici Evropskog parlamenta podržavaju režim ruskog predsednika Vladimira Putina. Novaja-Evropa je proučavala podatke o rezultatima glasanja u Evropskom parlamentu u poslednje četiri godine i uspela da izdvoji nekoliko obrazaca ponašanja pojedinih poslanika.

22 rezolucije koje se odnose na Rusiju i Ukrajinu od 2019. godine.

Sadašnji saziv Evropskog parlamenta na snazi je od 2019. Od tada do januara 2023. članovi su glasali za ukupno 22 rezolucije koje se direktno odnose na kršenje ljudskih prava Kremlja, rata u Ukrajini ili antiruskim sankcijama.

Po jedna rezolucija usvojena je 2019. i 2020. godine, sedam rezolucija 2021. godine, njih 12 tokom 2022. godine, a jedna je izglasana u januaru 2023. Još jednu rezoluciju kojom se Rusija poziva da oslobodi političke zatvorenike Evropski parlament je usvojio 16. februara 2023. godine. iako analiza tog glasanja nije uključena u ovu istragu.

Evropski parlament je počeo da razmatra rezolucije vezane za trovanje političara Alekseja Navaljnog 2020. godine. Takozvani Evropski akt Magnitskog, alternativa EU istoimenom američkom zakonu usvojenom 2012. godine, koji osuđuje stalna kršenja ljudskih prava u Rusiji, usvojen je u julu 2021. godine. Prva rezolucija o ratnim zločinima koje su počinili ruski plaćenici iz Vagnera pojavila se u novembru 2021.

Ponekad bi Evropski parlament u svoje rezolucije uključio nekoliko ruskih prekršaja odjednom u paketu. Na primer, u junu 2021. godine, zakonodavci su osudili proglašenje nekoliko evropskih i američkih javnih organizacija kao nepoželjnih u Rusiji, kao i pritvaranje opozicionog političara Andreja Pivovarova, sve u isto vreme.

Posle 24. februara 2022. 10 od 12 usvojenih rezolucija odnosilo se na ukrajinski rat i njegove posledice.

EU je osudila agresiju Rusije, podržala usvajanje dodatnih mera za obezbeđivanje prehrambene bezbednosti i zaštitu porodica sa decom koja beže iz Ukrajine i označila Rusiju kao državnog sponzora terorizma i Holodomora kao genocid. Poslanici Evropskog parlamenta glasali su za osnivanje suda za istragu zločina ruske agresije na Ukrajinu u januaru 2023.

Većina podržava antiruske rezolucije

Od 705 poslanika u Evropskom parlamentu, 531 (75 odsto) podržao je antiruske rezolucije. U proseku, nešto više od 40 (6 odsto) je glasalo protiv, a isti procenat (6 odsto) je bio uzdržan.

Osim što bira između ove tri opcije, poslanik EP jednostavno ne može da učestvuje u glasanju tako što ne prisustvuje sednici ili ne „pritisne dugme”, ostavljajući svoj stav neotkrivenim. U ukupnom paketu, samo 4,3 odsto poslanika Evropskog parlamenta koristilo je ove dve metode od 2019. do 2022. godine.

Međutim, računice Novaj-Evrope pokazuju da je udeo neopredeljenih poslanika bio tri puta veći kada su u pitanju antiruske rezolucije. Takvo odstupanje teško da bi moglo biti slučajno i znači da su neki od poslanika namerno izabrali strategiju da ne glasaju o dokumentima koji se odnose na Rusiju.

Populisti i radikali, ekstremna levica i ekstremna desnica, češće podržavaju Putina

Računice Novaj-Evrope pokazuju da stranke sa populističkom ili radikalnom politikom češće od drugih glasaju protiv rezolucija u kojima se kritikuje Putin. Neke od ovih Putinističkih partija uključuju Narodnu skupštinu Francuske, Alternativu za Nemačku (AfD) i grčku Sirizu.

Međutim, „faktor uticaja“ svake od ovih partija je drugačiji. Pre svega, zavisi od toga koliko poslaničkih mesta ove stranke imaju u Evropskom parlamentu, a još jedna važna karakteristika je koliko su evropski poslanici spremni da podrže interese Moskve. Na primer, neki otvoreno glasaju protiv rezolucija, dok drugi zauzimaju oprezniji pristup i više vole da se uzdrže ili ne glasaju uopšte.

Takođe, iako bi moglo zvučati kontroverzno uključiti poljsku vladajuću stranku Pravo i Pravda (PiS) na listu Putinističkih partija, s obzirom na podršku Poljske Ukrajini u ratu, podaci ipak pokazuju da su među najčešćim apstinentima bili poslanici iz PiS-a.

Stranka Marin Le Pen i AfD su najkorisniji za Kremlj

Iz ove perspektive, za Kremlj su i dalje najkorisnije stranke Narodna skupština i Alternativa za Nemačku: zajedno imaju 28 mesta u Evropskom parlamentu, a njihovi poslanici često glasaju protiv antiruskih rezolucija.

Stranku Narodna skupština od novembra 2022. vodi 27-godišnji Džordan Bardela. Nema sumnje, međutim, da je Bardela lojalan svojoj prethodnici Marin le Pen i jasno je da ona pazi na disciplinu predstavnika svoje stranke u Evropskom parlamentu.

Ova partija je optužena za finansijske veze sa Kremljom i pre rata u Ukrajini. I iako je posle 24. februara, tokom svoje predsedničke kampanje, Le Penova osudila rusku agresiju i čak uništila predizborne flajere sa svojom fotografijom sa Putinom, na evropskom nivou predstavnici njene stranke češće od drugih glasaju za interese Moskve. Na primer, Džordan Bardela je bio uzdržan ili je glasao protiv u 17 od 22 analizirana slučaja.

Poslanici Evropskog parlamenta iz krajnje desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD) glasali su u znak solidarnosti sa stavom Kremlja čak i češće nego njihove francuske kolege pre rata.

Tino Krupala, kopredsedavajući AfD, posetio je Rusiju nekoliko puta i sastao se sa Sergejem Lavrovom, ruskim ministrom spoljnih poslova. I posle 24. februara Krupala je govorio protiv antiruskih sankcija i vojne pomoći Ukrajini.

Ruska invazija na Ukrajinu uticala je na ponašanje predstavnika AfD-a na nacionalnom nivou jer se u prvim mesecima rata smanjio broj „Putinverstehera“ (ljudi koji razumeju Putina), bar retoričkih. Ali na evropskom nivou, posle 24. februara, svaki evroposlanik AfD nije bar nekoliko puta podržao antiruske rezolucije.

Čak i među članovima manjih partija postoji grupa evroposlanika „korisnih“ za Kremlj.

Komunisti praktično uvek glasaju protiv antiruskih rezolucija

Dva člana Evropskog parlamenta iz Komunističke partije Grčke i Komunističke partije Portugala skoro uvek glasaju protiv antiruskih rezolucija. Dva poslanika u Evropskom parlamentu iz češke nacionalističke i antiimigrantske partije Sloboda i direktna demokratija takođe često ustaju u odbranu interesa Moskve.

Ovakvi postupci malih partija nikako ne mogu uticati na konačnu odluku, ali istovremeno daju priliku ruskim državnim medijima da proglase da u Evropi nedostaje jedinstvo.

Poslanici Evropskog parlamenta iz grčke krajnje levičarske Sirize i austrijske krajnje desničarske Slobodarske partije deluju opreznije, ali i izvršavaju naloge Kremlja. Članovi ovih partija retko glasaju otvoreno protiv antiruskih rezolucija, ali se često uzdržavaju od glasanja. Među najčešćim apstinentima su predstavnici Prava i pravde (PiS), trenutno vladajuće partije u Poljskoj.

Novaja-Evropa saznaje da je svaki od 24 predstavnika ove stranke u Evropskom parlamentu odlučio da se barem jednom uzdrži, ali da, istovremeno, niko nikada nije eksplicitno glasao protiv između 2019. i 2023. godine.

I mada takvih nedoumica iz PiS-a, čije rukovodstvo sada zauzima izuzetno oštar stav prema Moskvi nakon početka rata u Ukrajini, nije bilo, članovi partije su pre 24. februara povremeno zauzimali nejasan stav o ruskim pitanjima.

Pre invazije na Ukrajinu, članovi Evropskog parlamenta iz mađarske vladajuće stranke Fides i najveće italijanske desničarske partije Lega takođe su radije bili uzdržani od glasanja o antiruskim predlozima. Osnivači ove dve stranke Viktor Orban i Mateo Salvini često se optužuju za neformalne veze sa Kremljom.

Poslanici Evropskog parlamenta, za koje se može sumnjati da su simpatizeri Kremlja, često se ne drže jedne posebne taktike prilikom glasanja o antiruskim rezolucijama, već kombinuju glasove protiv, uzdržane i odbijanje da učestvuju u glasanju. Ponekad čak i podržavaju ove dokumente.

Rang lista

Kako ne bi bilo zabune, Novaja-Evrope je napravila rang listu poslanika Evropskog parlamenta čiji su glasovi na ovaj ili onaj način korišćeni za promovisanje interesa Rusije.

Tatjana Ždanoka, članica letonsko-ruskog saveza poznata po svom otvorenom proruskom stavu, predvodi listu – odbacila je 20 od 22 analizirane rezolucije.

Ždanoka je veoma otvorena za svoje stavove. Ona je 2014. odobrila aneksiju Krima i otputovala u Rusiju 2018. da posmatra predsedničke izbore. Ona je tada priznala da je bilo kršenja pravila, ali je dodala da ih je, po njenom mišljenju, bilo „malo i retko“. Ždanoka i članovi njene stranke 11. marta 2022. godine održali su miting ispred misije EU u Rigi kako bi pokazali podršku Rusiji. Događaju je prisustvovalo oko 200 ljudi. Tatjana Ždanoka ne može biti izabrana u letonski nacionalni ili gradski parlament jer je posle 1991. radila u Komunističkoj partiji Letonije. Međutim, to je ne sprečava da od 2004. godine redovno dolazi u Strazbur, gde se nalazi Evropski parlament.

Gunar Bek iz AfD-a, još jedan javni pristalica Kremlja, odbacio je 18 od 22 rezolucije o Rusiji i ratu u Ukrajini.

Kao i Ždanoka, Bek se ne libi da javno govori o svojim pro-putinovskim stavovima. U septembru 2021. posmatrao je parlamentarne izbore u Rusiji. „U Rusiju sam stigao bez najave. Za sada vidim da su izbori dobro organizovani“, rekao je tada za „Izvestija“. U medijskim izveštajima se navodi da je posetio Rusiju na poziv Vjačeslava Volodina, predsednika donjeg doma ruskog parlamenta. Donji dom platio mu je let za Moskvu i sobu u hotelu Radison Slavjanskaja. Noćenje u apartmanu u ovom prestižnom hotelu u centru Moskve može da košta i do 310 evra.

Međutim, ne mogu se svi koji često glasaju protiv rezolucija protiv rata i Kremlja automatski smatrati proputinovskim poslanicima u Evropskom parlamentu.

Lista Novaja-Evrope sadrži imena ljudi čiji se politički stavovi mogu široko opisati kao radikalni. Njihovi stavovi mogu varirati od krajnje levice do krajnje desnice, u zavisnosti od stranaka koje predstavljaju. Ono što ih spaja je činjenica da se njihovi stavovi drastično razlikuju od evropskih mejnstrim pogleda na svet.

Neki poslanici Evropskog parlamenta su zaista dosledni u svom radikalizmu: neselektivno se protive osudi ruske agresije u Ukrajini ili kršenju ljudskih prava u Turskoj i Kini.

Marsel de Graf, poslanik holandske evroskeptične partije za slobodu, lider je u tom smislu.

Metodički je glasao protiv svih 20 ključnih rezolucija i protiv 16 od 22 antiruska dokumenta, odlučivši da preskoči sednice u drugim slučajevima. Zbog svog radikalizma, De Graf je u oktobru 2022. napustio krajnju desničarsku frakciju Identitet i demokratija u Evropskom parlamentu, koja ujedinjuje Alternativu za Nemačku i Narodnu skupštinu Francuske. De Graf je tada najavio da želi da stvori sopstvenu frakciju u parlamentu.

Podjednako radikalnim smatraju se češki evroposlanik Ivan David, kao i Konstantinos Papadakis i Lefteris Nikolau-Alavanos iz Grčke i Milan Uhrik iz Slovačke.

Ovi poslanici su takođe glasali protiv većine ključnih rezolucija koje je izabrala Novaja-Evrope. Sva četiri političara predstavljaju manje populističke partije čiji je uticaj na politiku na nacionalnom nivou zanemarljiv.

Nema odgovora na upite

Novaja-Evropa poslala je 43 zahteva za komentar poslanicima Evropskog parlamenta koji najčešće odbijaju antiruske rezolucije. Do objavljivanja ovog teksta stigla su samo dva odgovora. Jedan od njih bio je slovački poslanik u Evropskom parlamentu Milan Uhrik.

Uhrik je objasnio da ne može da podrži rezolucije Evropskog parlamenta koje „osuđuju samo jednu stranu, a čiji autori ostaju slepi za još krvavija dela koja su počinile zapadne zemlje ili njihovi saveznici“. Uhrik smatra da bi Evropa trebalo jednako da tretira sve slučajeve slične ruskom napadu na Ukrajinu.

„Nemam utisak da neke svetske sile slušaju druge, već se mešaju u njihove unutrašnje stvari i pokušavaju da ih kontrolišu. Jedino što želim je fer pristup.

„Nikada neću pratiti gomilu“, odgovorio je drugi poslanik u Evropskom parlamentu Miroslav Radačovski iz slovačke Patriotske partije. Kada ga je kasnije Novaja-Evropa pitala da li veruje da zloglasna Vagnerova grupa nije počinila kršenje ljudskih prava, on je priznao da to pitanje nije proučavao pre glasanja.

S druge strane, Rafael Gluksman, francuski poslanik u Evropskom parlamentu levog centra i predsednik Specijalnog komiteta za strano mešanje u sve demokratske procese u Evropskoj uniji, uključujući dezinformacije, koja posebno analizira mešanje Kremlja u politiku EU, rekao je za Novaja Evropa da „glasovi krajnje levih partija i ekstremne desnice protiv antiruskih rezolucija potvrđuju da u Evropskom parlamentu postoje ideološke snage koje se protive slobodi Ukrajine i evropskim principima“.

Gluksman smatra da se evroposlanici koje je Novaja-Evropa identifikovala za svoje promoskovske glasove mogu podeliti u dve kategorije: „korisni idioti i pristalice Vladimira Putina“. Prvi se može pripisati grupi radikalnih političara koji se suštinski protive evropskim mejnstrim politikama.

Ovaj drugi je verovatno uspostavio poseban odnos sa Moskvom. „Ko od njih to radi iz uverenja ili interesa ostaje da se utvrdi“, dodao je Gluksman.

U međuvremenu, nekoliko poslanika Evropskog parlamenta koji su podržali Rusiju svojim glasovima od 2019. do 2021. revidirali su svoj pristup nakon invazije Moskve na Ukrajinu. Ne radi se o tome da sada podržavaju antiratne dokumente, već da biraju da budu uzdržani ili da u potpunosti preskoče sednice.

Jedan od njih je Kipranin Giorgos Georgiou (Progresivna partija radnog naroda). On nije podržao nijednu antirusku rezoluciju od početka rata pre godinu dana. Nakon što je prvi dokument usvojen 1. marta 2022. godine, Georgiju je objasnio da rezoluciju još treba doraditi jer ne uzima u obzir „širenje NATO-a na istok kao destabilizujući faktor”.

Međutim, kako je 2022. odmicala, on je prešao na uzdržanost, odbijajući da glasa ili propuštajući one sednice na kojima se raspravljalo o sličnim dokumentima. Georgiju tek treba da glasa za bilo koju rezoluciju kojom se osuđuju ruske akcije.

Žerom Rivijer (sasvim desno od francuskog Reconkuete) je takođe promenio svoj modus operandi. U predratnom periodu, baš kao i Georgiju, nije podržavao nikakve rezolucije vezane za Rusiju. Međutim, 2022. godine njegov dosije o glasanju pokazuje mnogo uzdržanih glasova ili odbijanja da prisustvuju sednicama.

Francuzi Žilber Kolard i Žan-Pol Garo, kao i Grk Joanis Lagos takođe su prilagodili svoju taktiku glasanja zajedno sa još nekoliko poslanika, uključujući Tatjanu Ždanoku (Letonsko-ruska unija). Odlučili su da podrže nekoliko rezolucija, ali su često preskakali sednice na kojima se glasalo o dokumentima koji osuđuju Kremlj.

Moguće je da se u parlamentu formira nova grupa evroposlanika, koji su do sada oklevali da su pre rata glasali protiv antiruskih rezolucija, ali su posle 24. februara podržali većinu.

Među njima su Eugenija Rodrigez Palop (levičar Unidas Podemos iz Španije), Helmut Šolc (Linke iz Nemačke) i pet francuskih poslanika iz Narodne skupštine: Žil Lebreton, Žan Fransoa Žal, Francuska Žamet, Katarin Grize i Žan-Lin Lakapel.

Opadanje podrške Kremlju 2022.

Tokom 2022. godine svi su podržavali većinu rezolucija, vrlo retko se suprotstavljajući dokumentima koji se odnose na Rusiju. Koliko će ovaj trend pada glasova za Kremlj biti dosledan, teško je proceniti. Promena taktike ne znači uvek promenu pozicije.

Najvatrenije pristalice Moskve u Evropskom parlamentu verovatno su naučile da deluju opreznije 2022. godine, ne samo da se otvoreno suprotstavljaju rezolucijama protiv Kremlja, već pribegavaju drugim sredstvima. Moguće je i da su odustali od lobiranja za interese Rusije u parlamentu i umesto toga prešli na druge forume.

Ovi evroposlanici imaju šta da nauče od Silvija Berluskonija, Putinovog bliskog prijatelja. Berluskoni, bivši italijanski premijer, sada ima mesto u Evropskom parlamentu zajedno sa svojim kolegama iz partije Forca Italia.

Od poslednjih izbora za Evropski parlament, bivši italijanski lider je samo dva puta glasao za antiruske rezolucije. Uprkos tome, on se ne bi našao na listi pro-putinovskih poslanika. Razlog za to je što Berluskoni ne glasa protiv, nije uzdržan i ne odbija da glasa kada mu se ukaže prilika.

U 15 od 22 slučaja, Putinov prijatelj se nije ni pojavio na sednicama EP fokusiranih na „rusko pitanje“. Moglo bi se reći da bivši italijanski premijer retko dolazi na sastanke. Ali to je samo delimično tačno – u periodu od 2019. do 2022. Berluskoni je propustio oko 30 odsto sednica parlamenta, dok je udeo sednica vezanih za Rusiju koje je propustio premašio dve trećine, prenosi Indeks.