Evropski parlament pozvao na bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu

Rezolucija EP samo je još jedan pokazatelj loših odnosa između Brisela i Pekinga, koji su se dodatno pogoršali nakon što su u maju dve strane zbog spora oko kršenja ljudskih prava jedna drugoj uvele niz sankcija, koje su odložile i ratifikaciju istorijskog bilateralnog sporazuma o investicijama, preneo je briselski portal EURACTIV.

Neobavezujuća rezolucija usvojena sa 578 glasova za, 29 protiv, i 73 uzdržana dobila je podršku svih vodećih političkih snaga u parlamentu EU, uključujući i najbrojniju Evropsku narodnu partiju (EPP), čiju okosnicu čine demohrišćani nemačke kancelarke Angele Merkel i centrističkog pokreta Obnovimo Evropu, francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Evroposlanici su u dokumentu pozvali institucije i članice EU „da odbiju poziv da njihovi zvaničnici i diplomate prisustvuju ZOI u Pekingu, ako kineska vlada ne pokaže kredibilan napredak u pogledu stanja ljudskih prava u Hongkongu, u ujgurskom region Sinđan, u Unutrašnjoj Mongoliji i u drugim delovima Kine“.

U istoriji Olimpijskih igara, potpuni bojkot, odnosno odluka neke vlade da na takmičenje ne pošalje svoje sportiste i navijače, dogodio se u nekoliko navrata iz različitih razloga, a najpoznatiji je bojkot Olimpijskig igara u Moskvi 1980. na inicijativu SAD, zbog sovjetske okupacije Avganistana.

Stručnjaci, međutim, kažu da je veoma teško proceniti uspeh bojkota, a pojedini su upozorili i da bi u slučaju bojkota ZOI u Pekingu 2022. bilo teže iznuditi ustupke od Kine, i da bi bilo bolje da se igre iskoriste kako bi se skrenula pažnja na problem kršenja ljudskih prava.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova već je upozorilo da će na eventualni bojkot odgovoriti „oštrim merama“. Što bi moglo da znači obustavu dijaloga u međunarodnim forumima, ili ekonomski pritisak na kompanije koje su sponsori ZOI.

„Kina se oštro protivi politizaciji sporta i mešanju u unutrašnje stvari drugih zemalja pod izgovorom zaštite ljudskih prava“, izjavio je portparol ministarstva Vang Venbin.

„Pokušaji da se iz političkih razloga poremete, opstruiraju i sabotiraju pripreme i održavanje ZOI u Pekingu su veoma neodgovorni i samo će naneti štetu sportistima svih zemalja i međunarodnoj olimpijskoj ideji“, dodao je portparol.

EP je u rezoluciji najoštrije osudio kineske vlasti i zbog zatvaranja hongkonškog tabloida Epl dejli i hapšenja novnara tog dnevnika.

Ti potezi su, kako je ocenjeno u rezoluciji, „još jedan korak u nastojanju Kine da ukine slobodno društvo u Hngkongu i da tamo definitivno dokine slobodu medija i slobodu izražavanja“.

Evroposlanici su ocenili da ukidanje sloboda pod novim  drakonskim zakonom o bezbednosti koji je Kina usvojila za Hongkong, predstavlja „vanredno stanje u oblasti ljudskih prava“.

Taj zakon, kako se navodi, razbio je odnos poverenja između Evrope i Kine i „vodi daljem opadanju verodostojnosti Pekinga na međunarodnoj pozornici“.

Poslanici su zatražili od EU da preduzme „hitnu i odlučnu akciju“ i pozvali Brisel da izradi novi paket sankcija protiv kineskih zvaničnika.

U rezoluciji je ponovo potvrđena i ranija odluka EP da blokira ratifikaciju sporazuma o ulaganjima EU i Kine, sve dok traju kineske sankcije protiv evropskih popslanika i intelektualaca.

Sporazum je postignut krajem 2020. godine posle dugih pregovora, prvenstveno zahvaljujući angažmanu Nemačke, koja je u tom trenutku predsedavala EU, i Francuske, i pravdan je potrebom da se dogovori otvaranje ogromnog kineskog tržišta za evropske kompanije.

Evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis saopštio je, međutim, u maju ove godine da je procedura usvajanja predloženog sporazuma do daljeg suspendovana, posle niza uzajamnih sankcija Pekinga i Brisela.