Evropski parlament traži strategiju EU za dvostruko veće korišćenje bicikla

Rezolucija kojom je to zatraženo od Komisije dobila je podršku brojnih političkih grupa u EP, što se ne događa često.

Francuska ekološkinja Karima Deli, predsednica Odbora EP za transport, rekla je na sednici EP u Strazburu da je korišćenje bicikla „postalo toliko popularno, da se proizvođači bore da zadovolje potražnju“.

„Želimo evropsku biciklističku strategiju“, kazala je ona, kao podnositelljka neobavezujuće rezolucije prihvaćene na plenarnoj sednici, prenela je agencija AFP.

Poslanici EP traže od Evropske komisije i država članica EU „da podrže proizvodnju bicikala i električnih bicikala i komponenti napravljenih u Evropi“ da bi se „podsticala konkurentnost“ tog sektora, i pozivaju na „jačanje stručne obuke“ da bi se „promovisala kvalitetna radna mesta“ u toj industriji.

EP je pozvao svih 27 članica EU da smanje PDV na prodaju, iznajmljivanje i popravku bicikala što bi, po računici poslanika, omogućilo da se do 2030. godine „udvostruči broj radnih mesta u tom sektoru i dostigne milion“, delom i privlačenjem radnika drugih sektora i njihovom prekvalifikacijom.

EP takođe poziva države i lokalne vlasti da „značajno povećaju ulaganja“ u izgradnju staza za bicikle i da spreče krađu bicikala povećanjem broja bezbednih parkinga, posebno na železničkim stanicama i u novim stambenim naseljima.

Poslanici EP predlažu i da se 2024. godina proglasi „Evropskom godinom korišćenja bicikla“.

Danas usvojena rezolucija EP prva je isključivo o korišćenju bicikla i obuhvata sve aspekte te teme.

Uz poziv Evropskoj komisiji da razvije posebnu evropsku strategiju korišćenja bicikla, rezolucijom se od tog tela traži i da konstatuje da je korišćenje bicikla postalo potpuno razvijen način prevoza i da ga stavi u ravnopravan položaj sa ostalim vidovima prevoza, prenela je Istraživačka služba EP (EPRS).

Bicikl bi trebalo da bude integrisan u gradsku mobilnost uz uređivanje puteva za bicikle između prigradskih područja i gradskih centara, obezbeđivanje parkirališta za bicikle u blizini čvorova gradskog prevoza i pristupačnim uslugama korišćenja javnih električnih i običnih bicikala.

Bicikl bi takođe trebalo da bude integrisan u međugradski transport izgradnjom biciklističkih staza paralelno sa železničkim prugama ili unutrašnjim plovnim putevima, prilikom nadogradnje „Transevropske transportne mreže“ (TEN-T), kao i sa više mesta u vozovima za bicikle.

Bicikl, navodi se u rezoluciji, može biti pristupačna transportna alternativu posebno za ekonomski ugrožene društvene grupe kojima su teško dostupni drugi vidovi prevoza. Rezolucija stoga poziva države članice i lokalne aktere da razviju sisteme podrške da bi se tom stanovništvu olakšala kupovina bicikala ili učešće u sistemima javnog korišćenja bicikala.

Da bi se predupredile nesreće, EP je pozvao Evropsku komisiju da sarađuje s državama članicama u izradi zajedničkih smernica i preporuka za bezbednost na putevima za kategoriju „mikro mobilnosti“ kojoj bicikl pripada, što su na primer ograničenja brzine, obuka učesnika u saobraćaju o odnosu prema biciklistima i obuka korisnika bicikla, i definisanje odnosa prema spornim zahtevima za korišćenje kaciga, koji mnoge odvraćaju od bicikla.

U izjavi na današnjoj plenarnoj sednici EP o rezoluciji, prenosi EPRS, Evropska komisija je istakla da je korišćenje bicikla kao prevoznog sredstva već uzela u obzir u mnogim svojim inicijativama.

Evropska komisija je konstatovala da je važno pitanje koje treba rešiti bezbednost biciklista u saobraćaju i da zato planira da uspostavi posebnu ekspertsku grupu koja bi dala preporuke za to.

EPRS piše da korišćenje bicikla doprinosi „Zelenoj tranziciji EU“ smanjenjem zagušenja ulica i puteva i smanjenjem zagađenja bukom, a pošto nema izduvnih gasova, doprinosi i poboljšanju kvaliteta vazduha, posebno u gradovima.

Bicikl ima i važnu ulogu u poboljšanju zdravlja stanovništva jer donosi više fizičke vežbe i jer je vazduh čistiji za sve, a doprinosi i ekonomskom rastu otvaranjem novih, „zelenih radnih mesta“ i podsticanjem „cirkularne ekonomije“.

Ipak, širom EU nedostaje namenskih biciklističkih staza što dovodi do značajnog rizika od nesreća na ulicama i putevima, i nema dovoljno parking mesta za bicikle. Pored toga, mere za sprečavanje krađe bicikala su nedovoljne i nedostaju stanice za punjenje baterija električnih bicikala što ograničava masovnije korišćenje bicikala u gradovima.

EU još nema jedinstvenu politiku u oblasti korišćenja bicikla, već je to odgovornost svake države članice pojedinačno, te svaka uspostavlja svoj regulatorni okvir, svaka radi tempom i svaka u skladu sa svojim shvatanjima i potrebama, te je praksa neujednačena.

Na još nižem, lokalnom ili regionalnom nivou preduzimaju se praktične mere, kao što je razvoj biciklističke mreže ili prilagođavanje mreže javnog prevoza da bi se olakšala kombinovana putovanja.

Intervencija na nivou EU za sada se sastoji samo od promovisanja korišćenja bicikla, pružanja finansijske podrške, preko evropskih strukturnih i investicionih fondova i Fonda za oporavak i otpornost, i razmene iskustava, „najbolje prakse“.

Istovremeno, Strategija održive i pametne mobilnosti EU, piše EPRS, kao i saopštenja Evropske komisije o novom okviru EU za urbanu mobilnost, i dokument Evropske komisije „Uštedi energiju“, naglašavaju potrebu da se u ukupnom transportu u gradovima poveća udeo javnog prevoza, pešačenja i vožnje bicikla, ali na nivou EU još ne postoji ni strategija za to.

Evropski parlament je više puta isticao i podržavao bicikl kao vid transporta, kao i interese građana koji ga koriste kao prevozno sredstvo.

U rezoluciji iz 2015. o sprovođenju „Bele knjige Evropske komisije o transportu“ iz 2011. godine, EP je naglasio važnost podrške regionalnim programima za uspostavljanje i proširenje biciklističkih mreža u velikim evropskim regionima, i za bolje prikupljanja podataka o svakodnevnoj praksi korišćenja bicikala u ukupnom prevozu.

Korišćenje bicikla kao prevoznog sredstva je takođe pomenuto u rezoluciji o „Zelenom dogovoru“ iz 2020. godine, kojom je EP tražio sveobuhvatniji plan urbane mobilnosti da bi se smanjile gužve i poboljšao život u gradovima i većim naseljima kroz podršku javnom prevozu s nultom emisijom zagađujućih gasova i infrastrukturom za bicikliste i pešake.

U rezoluciji iz 2021. o „Okviru politike EU za bezbednost na putevima 2021–2030“, EP je naglasio važnost nove biciklističke infrastrukture koju su države članice uvele ili šire koristile posebno zbog potreba tokom pandemije kovida-19, i „koja ne samo da treba da ostane kakva jeste, već i da se dalje širi i unapređuje“.

EP je u nacrtu rezolucije o „Okviru urbane mobilnosti“ 2022. godine skrenuo pažnju i na pogibije na ulicama i putevima u gradovima, budući da 70 odsto žrtava tih nesreća čine ranjivi učesnici u saobraćaju, pešaci i biciklisti, dodaje EPRS.