Zemlje Zapadnog Balkana moraju iskoristiti geopolitički trenutak, kažu poslanici Evropskog parlamenta

Predstavnici zapadnobalkanske šestorke danas popodne se u Briselu sastaju s čelnicima EU, a teme samita koji treba da rezultira zajedničkom deklaracijom, kako je najavljeno, biće jačanje saradnje kroz evropski Plan rasta, produbljivanje političke saradnje, izgradnja ekonomskih temelja za budućnost i saradnja u borbi protiv ilegalnih migracija, korupcije i organizovanog kriminala.

Pre početka samita evroposlanici su u Strazburu raspravljali o očekivanjima od tog skupa.

Hrvatski poslanik socijalista i demokrata i izaslanik EP za Srbiju Tonino Picula rekao je da je „proširenje ponovno ‘mejnstrim'“, ali da evropskom kredibilitetu štete nedostatak konzistentnosti i partikularni interesi dela članica, prenela je Hina.

Picula smatra da su investicije i infrastrukturni projekti dobrodošli, ali da ciljevi EU za region ne smiju biti samo ekonomska konvergencija i zajedničko tržište, nego i jačanje demokratskih vrednosti.

Hrvatski poslanik iz redova Evrospske narodne stranke (EPP) Davor Ivo Štir (HDZ) naglasio je značajnu geopolitičku važnost proširenja Unije na jugoistok Evrope.

„Kao što smo smelom strateškom odlukom odgovorili na rusku agresiju na Ukrajinu, dajući status kandidata Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, isto strateško razmišljanje treba da nas vodi u pristupu prema Zapadnom Balkanu“ rekao je.

Štir, kao i ostali hrvatski poslanici, smatra da proširenje mora biti temeljeno na individualnim zaslugama kandidata, ali da se ne smeju zanemariti i „šire geopolitičke implikacije“.

Zem,lje kandidati moraju iskoristiti priliku oživljenog procesa proširenja, ubrzati reforme, poboljšati međusobne odnose, poštovati vladavinu prava i uskladiti se s evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, rekao je.

Štir je dodao i da EU mora tim zemljama pružiti prednosti članstva i pre same integracije, na primer kroz sredstva iz plana rasta ili ukidanjem rominga u tim državama.

Poslanica EPP Željana Zovko (HDZ) rekla je da „jedna zemlja sa Zapadnog Balkana mora pristupiti EU“ tokom ovog mandata evropskih institucija, a koja je to zemlja, dodala je,“ostaje na liderima da odluče sami svojim zalaganjem i reformskim procesima“.

Na iskorišćavanje trenutka pozvao je i poslanik Zelenih Gordan Bosanac.

„Pritisnite donosioce odluka u vašim zemljama da isporuče reforme jer bez obzira na trenutak, neće se gledati kroz prste“, rekao je.

Bosanac je naglasio da EU treba da stane i sa svojim greškama, poput „nekontrolirane gladi za litijumom“ koja je dovela do otpora dela građana prema EU-u.

Zaključio je govor iskazivanjem podrške studentima u Srbiji koji blokiraju fakultete protestujući zbog reakcije vlasti na smrtonosno urušavanje nadstrešnice u Novom Sadu.

Oni su „velika inspiracija za evropski put“, rekao je.

Posle hrvatskih poslanika u raspravi su, očekivano, najaktivniji bili predstavnici Slovenije, prenosi Hina i dodaje da je Vladimir Prebilič, član Zelenih, takođe govorio o tragediji u Novom Sadu i protestima koji su usledili.

Poručio je da odgovorni za te smrti moraju biti privedeni pravdi, govorio o upozorenjima Amnesti internešenela o uhapšenim ktivistima i špijunaži građana.

„Kao zemlja kandidat Srbija se mora uskladiti s našim principima demokratije i vladavine prava i zaustaviti ilegalno korištenje takvih instrumenata“, rekao je Prebilič, prenosi Beta.

Poslanik EPP Matej Tonin izrazio je zabrinutost jer u delu članica EU postoji nedovoljna podrška proširenju.

Bivši slovenački premijer, sada poslanik liberala Marjan Šarec, čestitao je Crnoj Gori na nedavnom zatvaranju tri poglavlja u pregovorima, što je predstavio „velikim uspehom“.

Naglasio je međutim da zemlje Zapadnog Balkana čekaju predugo na članstvo i da Evropa „čini premalo za taj region“.

„U prošlom sazivu nismo išli dovoljno daleko, a požalićemo ako se savez ne proširi u ovom mandatu“, rekao je i pozvao EU da „učini sve“ da pomogne onima koji predvode u integraciji, a političare Zapadnog Balkana da „izbegavaju sejanje razdora“.