Evropski poslanici odobrili 672,5 milijardi evra postkovid pomoći

Taj fond koji se sastoji od 312,5 milijardi evra u vidu subvencija i od 360 milijardi evra u vidu pozajmica za zemlje članice, podržalo je 582 evropskih poslanika, protiv je bilo 40, a uzdržano njih 69.

Reč je o glavnom stubu plana oporavka nazvanog „Naredna generacija EU“ (Next Generation EU) čiji je ukupan budžet od 750 milijardi evra, a odobrili su ga lideri EU na samitu prošle godine.

„Očekujemo da će nacionalni parlamenti ubrzati ratifikaciju o povećanju resursa Unije… Nema vremena za gubljenje. Svako odlaganje bi nanelo ogromnu štetu građanima i kompanijama“, rekao je predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli (Sassoli).

Španija je najveći korisnik subvencija (69,5 milijardi evra), zatim Italija (68,9 milijardi) i Francuska (39,4 milijarde).

Prema Evropskoj komisiji, isplaćivanje novca bi moglo da počne od „sredine 2021“. Oko 70 odsto subvencija dospeva do kraja 2022. godine, a ostatak do kraja 2023. godine.

Da bi imale pravo na te evropske fondove, vlade država članica moraju da do kraja aprila dostave Komisiji  planove oporavka sa detaljno navedenim reformama i investicijama.

Svaki nacionalni plan mora da najmanje 37 odsto budžeta nameni merama za zaštitu klime i najmanje 20 odsto za digitalnu transformaciju.

Komisija će ocenjivati te planove na osnovu više kriterijuma poput efikasnosti, zaštitnih mera protiv pronevere, korupcije i sukoba interesa, a pristup fondu će biti i uslovljen poštovanjem „pravne države i osnovnih vrednosti EU“.

Do sada je 18 država članica predstavilo Komisiji nacrte plana, u celini ili delimično, šest zemalja je predstavilo neke elemente, a tri države su još u fazi razgovora.

Po dobijanju konačnog plana, Komisija ima dva meseca da donese odluku i da predlog Evropskom savetu koji mora da ga odobri kvalifikovanom većinom.

Komisija, koja je odgovorna za praćenje realizacije planova, može da bude pozivana svaka dva meseca u Evropski parlament kako bi se videlo da li države poštuju postavljene ciljeve.