Evropski revizorski sud: Slab efekat podrške EU vladavini prava na Zapadnom Balkanu

U regionu su sprovedene odredjene reforme tehničke i operativne prirode, ali u kontekstu nedostatka političke volje i nedovoljnog angažmana, podrška EU je po pravilu bila nedovoljna za rešavanje problema u oblastima kao što su nezavisnost pravosuđa, koncentracija moći, političko uplitanje i korupcija, navode revizori.

U svim ekonomijama zapadnobalkanske šestorke postoje problemi u pogledu vladavine prava i osnovnih prava, a EU već više od 20 godina nastoji da im pomogne da sprovedu plan reformi, navodi se.

Pomoć EU temelji se na dva medjusobno povezana smera delovanja, finansijskoj podršci, koja je od 2014. do 2020. dostigla iznos od približno 700 miliona evra, i političkom dijalogu. Sud je izradio izveštaj kako bi utvrdio da li je takvo delovanje bilo primereno željenom cilju.

Prioriteti EU u oblasti vladavine prava na Zapadnom Balkanu su jasni i načelno pretočeni u posebne mere u okviru instrumenta pretpristupne pomoći. Ipak, revizori su zaključili da postoje ključni rizici za održiv učinak njegovog dejstva koji i dalje nisu u dovoljnoj meri otklonjeni.

Mere za rešavanje problema nezadovoljavajućih administrativnih kapaciteta i manjka političke volje, koje imaju ključnu ulogu, malobrojne su i često nedelotvorne. Uz to, revizori upozoravaju na nedoslednu primenu preduslova za finansiranje i sprovodjenje projekata, navodi se.

EU, kako se dodaje, preretko poseže za mogućnošću obustave pomoći ako zemlja korisnica ne poštuje osnovna načela demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava.

Revizori su utvrdili i da podrška EU civilnom društvu nije dovoljna da se zadovolje potrebe tog sektora i da se ona uglavnom zasniva na kratkoročnim projektima.

Delovanje EU je naizgled doprinelo reformama, ali to je zato što su izveštaji obično usmereni na kvantitativna ostvarenja, a nedovoljno na ono što se reformama zaista postiglo.

Na osnovu procena uspešnosti koje su obavili revizori EU, dobija se sasvim drugačija predstava i iz njih se može zaključiti da je opšti napredak u pogledu vladavine prava u regionu prilično ograničen, i da je održivost teško postići.

Uprkos višedecenijskoj političkoj podršci i finansijskoj pomoći EU, u mnogim zemljama Zapadnog Balkana osnovni problemi ostaju nerešeni. Medju njima su problemi u pogledu nezavisnosti pravosudja, borbe protiv korupcije koja je i dalje raširena pojava, i slobode izražavanja.

Revizori preporučuju Evropskoj komisiji da ojača mehanizam za sprovodjenje reformi u oblasti vladavine prava, da pojača podršku organizacijama civilnog društva i nezavisnim medijima, da direktnije poveže finansiranje sa napretkom u oblasti vladavine prava i da poboljša izveštavanje o projektima i njihovo praćenje, navodi se.