Evropski sud pojasnio da li se kriptovane poruke koju je presrela druga država mogu koristiti kao dokaz

EIO za prenos dokaza koje je već prikupila druga država članica može, prema pojašnjenju Evropskug suda pravde, pod određenim uslovima, da izdaje javni tužilac. Uslovi koji važe za prikupljanje dokaza u državi koja izdaje EIO ne moraju da budu zadovoljeni da bi se on izdao. On, međutim, mora biti usklađen sa osnovnim pravima lica na koje se odnosi, da

Štaviše, o meri presretanja koju sprovodi jedna država članica na teritoriji druge države članice, ta druga država mora biti blagovremeno obaveštena, pojašnjavaju iz Evropskog suda pravde, piše N1.

Informacije i dokazi dobijeni kršenjem Direktive moraju, pod određenim uslovima, biti zanemareni od strane krivičnih sudova, navode iz Evropskog suda pravde.

Podseća se da je francuska policija, uz pomoć holandskih stručnjaka i ovlašćenja francuskog suda, uspela da se infiltrira u šifrovani telekomunikacioni servis EncroChat.

Usluga je bila korišćena širom sveta na šifrovanim mobilnim telefonima u svrhu ilegalne trgovine drogom. Nemačka savezna policija je putem Europolovog servera dobila pristup presretnutim podacima koji se odnose na korisnike EncroChata u Nemačkoj. Na osnovu EIO-a izdatih od strane nemačkog javnog tužilaštva, francuski sud je odobrio prenos tih podataka i njihovo korišćenje u krivičnom postupku u Nemačkoj.

Regionalni sud u Berlinu, pred kojim je vođen krivični postupak, doveo je u pitanje zakonitost tih EIO-a. Stoga je Evropskom sudu pravde podneo niz pitanja za prethodnu odluku o Direktivi o EIO u krivičnim materijama. Odgovor koji je Evropski sud pravde dao jeste da EIO za prenos dokaza koji već postoje u posedu nadležnih organa izvršne države (u ovom slučaju Francuske) ne mora nužno biti izdat od strane sudije.

Može ga izdati javni tužilac ako je ovlašćen da u čistom domaćem slučaju naredi prenos dokaza koji su već prikupljeni. Izdavanje takvog EIO-a podleže istim suštinskim uslovima kao i prenos sličnih dokaza u čistom domaćem slučaju. Međutim, ne mora zadovoljiti iste suštinske uslove kao prikupljanje dokaza.

Činjenica da su u ovom slučaju francuske vlasti prikupile dokaze u Nemačkoj i u interesu njihovih nemačkih kolega je, u tom pogledu, u principu nevažna. Međutim, sudu pred kojim se pokreće postupak protiv tog EIO-a mora biti omogućeno da pregleda usklađenost sa osnovnim pravima osoba uključenih.

Evropski sud pravde takođe naglašava da o meri koja podrazumeva infiltraciju u terminalne uređaja u svrhu prikupljanja saobraćaja, lokacijskih i komunikacionih podataka internet bazirane komunikacione usluge, mora biti obaveštena država članica u kojoj se subjekt te mere nalazi (u ovom slučaju Nemačka). Nadležni organ te države članice tada ima pravo da naznači da se to prisluškivanje telekomunikacija ne može sprovoditi ili mora biti prekinuto, ako ne bi bilo ovlašćeno u sličnom domaćem slučaju.

Ta prava i obaveze namenjene su ne samo da garantuju poštovanje suvereniteta obaveštene države članice, već i da zaštite prava osoba na koje se odnose. Informacije i dokazi dobijeni suprotno Direktivi moraju biti ignorisani od strane nacionalnih krivičnih sudova ako osoba u pitanju nije u mogućnosti da komentariše te informacije i dokaze, i ako je verovatno da će te informacije i dokazi imati pretežan uticaj na utvrđivanje činjenica.

„Skaj“ dokaz u Srbiji

Podsetimo, u Srbiji se u više krivičnih postupaka, uključujući i procese protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, ali i Darka Šarića, kao dokazni koriste presretnuti podaci iz kriptovane „skaj“ aplikacije.

„Skaj“ aplikacija je dešifrovana zajedničkim radom više evropskih policija, u prvom redu francuske, ali i holandske, belgijske i Evropola.