Evropski sud pravde osporio delove direktive o obradi podataka putnika

Direktiva je usvojena 2016. godine i njom je uveden mehanizam putem kojeg aviokompanije moraju da dostave nacionalnim vlastima u EU podatke o punicima koji su ušli, ili napustili teritoriju Unije. Cilj direktive je sprečavanje, otkrivanje, istraga i krivični progon terorizma i teških krivičnih dela.

Direktiva je članicama EU dopustila da istu proceduru prosleđivanja informacija primenene i na osobe koje putuju iz jedne članice Unije u drugu, što su prihvatile sve članice osim Austrije i Irske, preneo je portal EURACTIV.com.

Ipak, u Belgiji je Liga za ljudska prava 2017. godine osporila nameru vlade da Direktivu EU pretoči u nacionalno zakonodavstvo. Ta NVO je ocenila da se tako uvodi opšti nadzor, kojim se krši osnovno pravo građana na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti.

Ta organizacija je upozorila i da se direktivom krši jedno od osnovnih prava EU, pravo na slobodu kretanja, jer se prikupljanjem i obradom ličnih podataka praktično na mala vrata uvodi granična kontrola.

Belgijski ustavni sud se našao u dilemi kako da protumači delove direktive u kontekstu prava EU, pa je predmet prosledio Evropskom sudu pravde (ECJ) koji je 21. juna doneo gotovo istorijsku presudu.

U presudi, ECJ nije ukinuo direktivu, kako je to zahtevala belgijska NVO, ali je ocenio da ona uvođenjem kontinuiranog, neselektivnog i sistematskog mehanizma nadzora ozbiljno zadire u pravo građana na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti.

Sudije su zato odlučile da, u meri u kojoj je to moguće, zakone EU treba tumačiti na način koji neće uticati na validnost primarnih zakona EU, a u ovom slučaju na važenje Povelje o osnovnim pravima EU.

To u praksi znači da je nadležnost organa koji su direktivom ovlašćeni da prikupljaju i obrađuju lične podatke putnika, ograničena samo na ono što je stvarno neophodno za suzbijanje terorizma i kriminala.

Penzionisani profesor međunardnog prava na londonskom Univerzitetu Metropoliten Duv Korf, pojasnio je da je sud, iako nije poništio direktivu, naložio niz veoma detaljnih uslova i ograničenja za korišćenje ličnih podataka putnika, a posebno za upotrebu podataka za obradu i profilisanje.

Korf je ocenio da će odluka ECJ imati širi uticaj i na buduće zakonodavstvo EU koja bi, prema njegovim rečima, umesto planova da kroz Europol širi primenu neselektivnog prikupljanja i obrade podataka i profilisanja, trebalo da odustane od takvih invazivnih mera nadzora.

Presuda znači da u praksi podaci mogu da budu prikupljani i obrađivani samo ako postoji verovatna veza između nekog putnika u avionu i terorističkih ili kriminalnih aktivnosti.

Takođe, kada je reč o letovima unutar EU, obrada podataka putnika mora biti ograničena samo na situaciju kada postoji realna ili predvidljiva teroristička pretnja, a to treba da ustanove nezavisni nacionalni sud ili upravno telo.

U odusutvu realne neposredne pretnje, članice EU mogu samo da nadziru određene avionske linije, uzorke letenja ili aerodrome, ako za to postoji ozbiljno opravdanje.

U sličnom duhu je i zahtev iz presude da automatski sistemi za identifikaciju ličnosti moraju biti zasnovani na objektivnim, nediskriminatorskim kriterijumima, i da ne mogu biti zasnovani na tehnikama mašinskog učenja pošto „zbog netransparentnosti veštačke inteligencije“ može biti nemoguće da se shvati zašto je određeni program došao do određenog rezultata.

„U ovim mesecima kada evrospke insititucije rade na izradi zakona o veštačkoj inteligenciji, ECJ je naglasio da je važno da se ne koristi sistem mašinskog učenja, koji, ako nema ljudske supervizije,  može da promeni metode verifikacije potencijalnih sumnjivaca“, ocenio je Vinčenco Tiani iz advokatske kancelarije Paneta.

ECJ je naložio i da podaci o putnicima ne mogu biti korišćeni ni za šta drugo, osim za svrhe navedene u direktivi i da podaci putnika koji nisu dovedeni u vezu sa nekim krivičnim delom moraju biti izbrisani iz datoteke najkasnije posle šest meseci.