Evropski sud presudio da ruski zakon o stranim agentima krši ljudska prava

Ruske vlasti su iskoristile kontroverzni zakon o stranim agentima da uguše opoziciju predsedniku Vladimiru Putinu razbijajući nevladine organizacije, medijske kuće i pojedince koje je vlada označila kao strane agente.

U predmetu koji su podnele 73 ruske grupe, a u nekim slučajevima i direktori grupa, ECHR je 14. juna jednoglasno odlučio da je zakon prekršio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima uskraćujući im slobodu okupljanja i udruživanja.

Ruski zakon o stranim agentima usvojen je 2012. godine i od tada je više puta modifikovan kako bi uključio neprofitne organizacije, medijske kuće, novinare i aktiviste.

Korišćen je za označavanje organizacija i pojedinaca za koje smatra da se bave političkim aktivnostima koristeći stranu finansijsku podršku. Određivanje zahteva od grupa da svoje publikacije označe dugotrajnim odricanjem odgovornosti i podvrgnu ih skupom i opterećujućem režimu prijavljivanja svojih prihoda i potrošnje.

Rusija dodala urednika Eho Moske, saveznika Navaljnog i druge na listu ‘stranih agenata’

73 tužitelja u predmetu uključuju grupe koje se bave pitanjima civilnog društva, ljudskim pravima, zaštitom životne sredine, kulturnom baštinom, obrazovanjem i migracijama.

Njihove tužbe, podnesene sudu između 2013. i 2018. godine, osudile su revizijske i birokratske zahteve kojima su bili podvrgnuti nakon što su smatrani stranim agentima, ograničenja njihovih javnih okupljanja i drugih aktivnosti, te visoke novčane kazne.

Oni su naveli povredu njihove slobode izražavanja i okupljanja i udruživanja, koje su zagarantovane Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, kao i diskriminaciju zbog njihovih političkih stavova.

Sudije Evropskog suda za ljudska prava su potvrdile tužbe, rekavši da „uplitanje u prava organizacija podnosilaca predstavke nije bilo propisano zakonom niti ‘neophodno u demokratskom društvu'“.

Sud je utvrdio da je klasifikacija organizacija koje se bave „političkom aktivnošću“ i primaju „strana finansijska sredstva“ bila zasnovana na preširokom i nepredvidivom tumačenju tih pojmova.

U njemu se navodi da je korištenje političke aktivnosti kao kriterijuma za označavanje grupa kao stranih agenata proizvelo „nekoherentne rezultate i izazvalo neizvesnost među nevladinim organizacijama koje žele da se uključe u aktivnosti civilnog društva koje se posebno odnose na ljudska prava ili zaštitu životne sredine ili dobrotvorni rad“.

Sud je takođe naložio Rusiji da podnosiocima predstavke isplati ukupno 1,02 miliona evra (1,1 milion dolara) odštete, kao i 119.000 evra za troškove i izdatke.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše presudu jer je parlament ukinuo jurisdikciju Evropskog suda za ljudska prava u Rusiji merom donesenom prošle sedmice.

U toj meri se navodi da Rusija neće izvršavati odluke donesene nakon 15. marta, dana kada je Moskva rekla da će se povući iz Veća Evrope nakon pritiska da Moskva bude proterana.

„Rusija više ne sprovodi ove odluke“, rekao je Peskov novinarima.

Presuda dolazi nedelju dana nakon što je donji dom ruskog parlamenta dao početno odobrenje za nacrt zakona kojim se dodatno pooštrava zakon o stranim agentima.