Evropski sud razmatra politiku vraćanja migranata

Ovaj sud je najavio da razmatra efikasnost mera koje je od 2015. usvojila Evropska komisija za olakšavanje „readmisije“ i „vraćanja“ migranata.

„Pitanje najboljeg načina upravljanja migracijama se postavlja kao hitno po EU i njene države članice“, ističe u saopštenju Leo Brinkat (Brincat), član suda zadužen za ovu reviziju koja će biti objavljena na leto 2021.

Evropska komisija bi trebalo da u septembru predstavi dugo očekivani predlog za reformu politike azila i migracija.

„Spoljna dimenzija migracione politike biće izuzetno važan aspekt tog novog pakta“, istakao je danas portparol Evropske komisije Adalbert Janc (Jahnz).

Oko 500.000 stranaca u proseku svake godine od 2008. dobije nalog da napuste Evropsku uniju jer su ušli ili boravili nelegalno, navodi sud.

Oko 38 odsto se vraća u zemlju porekla ili u poslednju zemlju tranzita pre ulaska u EU. Ovaj prosek je ispod 30 odsto za povratak u zemlje izvan evropskog kontinenta.

Reč je o dobrovoljnom i prinudnom povratku, dodaje sud.

Evropska komisija je 2015. pokrenula akcioni plan, potom ga obnovila 2017. godine, a plan sadrži preporuke za efikasnost ovih povrataka.

EU je takodje zaključila 18 pravno obavezujućih sporazuma sa trećim zemljama, ali i više neformalnih aranžmana, a počela je i pregovore sa nekoliko država.

Prema sporazumu iz 2000. godine sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika, one su obavezne da prime svoje državljane koji imaju neregulisani status u EU.

Revizorski sud smatra da „trenutno ne postoji jasan pregled“ evropskih finansija za saradnju sa trećim zemljama na tim readmisijama. Sud, medjutim, navodi da je identifikovao oko 60 projekata vezanih za ta pitanja, a koji predstavljaju ukupno 641 milion evra.

Revizori će se posebno fokusirati na 20 projekata sprovedenih sa 10 zemalja čiji su državljani najbrojniji među neregularnim migrantima koji su ostali u EU (isključujući Siriju), a to su Avganistan, Maroko, Pakistan, Irak, Alžir, Nigerija, Tunis, Indija, Bangladeš, Gvineja.