Evropski sud zatražio objašnjenje od država zašto ponovo konrolišu pasoše u šengenskoj zoni

U šengenskoj zoni se nalazi 26 zemalja – 22 zemlje Evropske unije, uz Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku. Obično se građani i roba slobodno kreću u toj zoni bez graničnih provera. Privremene kontrole su dozvoljene iz bezbednosnih ili zdravstvenih razloga.

Najmanje sedam zemalja trenutno ima određena ograničenja, uglavnom iz bezbednosnih razloga ili da bi se sprečilo širenje epidemije korona virusa.

Ograničenja bi trebalo da traju samo šest meseci, ali neke zemlje, posebno Austrija, Francuska i Danska, rutinski ih obnavljaju i to već godinama.

Evropski sud pravde odlučio je da zemlje moraju da opravdaju zašto zadržavaju mere provere ličnih dokumenata i to treba da učine samo „u slučaju ozbiljne nove pretnje“.

Prema Šengenskom pravilniku, granične kontrole mogu da traju do šest meseci.

Kao primer, agencija AP je navela da Francuska u poslednje dve godine opravdava svoje provere zbog „kontinuirane terorističke pretnje“ i zabrinutosti zbog epidemije korona virusa.

U šengenskoj zoni živi oko 420 miliona ljudi. Gotovo 1,7 miliona ljudi živi u jednoj šengenskoj zemlji i radi u drugoj, dok se procenjuje da oko 3,5 miliona ljudi u Evropi svakodnevno prelazi nekadašnje stalne granične prelaze.

Slobodno kretanje je stub evropskih integracija. To pomaže preduzećima da se razvijaju, a mnogi zvaničnici brinu da je budućnost šengenskog prostora ugrožena jer neke zemlje rutinski koriste izgovor medju kojima epidemija korona virusa ili kretanje migranata.

Evropska komisija procenila je da ograničenja i zatvaranje granica mogu dovesti do dodatnih troškova od pet do 18 milijardi evra godišnje.