Ko su evroskeptici u Evropskom parlamentu i da li su pretnja po EU?

Prošlog vikenda desničarska i delimično desnoekstremistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD) održala je završni deo svog kongresa u Magdeburgu. Rezultat je lista od 35 mogućih kandidata za Evropski parlament i program za evropske izbore sledeće godine. Stranka, koju nemački Ured za zaštitu ustava smatra desnoekstremističkom, predstavila je Maksimilijana Kraha kao nosioca liste na tim izborima. Krah je u Evropskom parlamentu od 2019, a sporan je čak i unutar sopstvene poslaničke grupe.

Alternativa je na stranačkoj konferenciji promenila kurs prema Evropskoj uniji: dok je ranije želela da potpuno ukine Uniju, sada bi radije da je temeljno reformiše. Fokus je na „federaciji evropskih nacija“. Međutim, u toj viziji Evropski parlament trebalo bi ukinuti, a njegova ovlašćenja privremeno vratiti nacionalnim državama.

Prema izvešćima agencija, u programu AfD piše da bi Evropa trebalo da se razvije u „tvrđavu“ kada je reč i migranima. Osim toga, stranka zagovara i ukidanje evra. Taj izborni program inače još nije javno dostupan.

Koje evroskeptične stranke postoje u Evropskom parlamentu?

Alternativa za Nemačku nije usamljena u Evropskom parlamentu sa svojim evrokritičkim kursom. Zajedno sa još osam stranaka čini poslaničku grupu „Identitet i demokratija“ (ID). Najveći predstavnik u toj grupi je desničarska populistička italijanska stranka Lega, čiji je predsednik Mateo Salvini i koja je deo aktuelne italijanske vlade. Francuski desničarski Nacionalni savez i austrijska Slobodarska partija (FPÖ) – koja je inače bila deo austrijske vlade od 2017. do 2019. – čine grupu koja ima 62 poslanika. Predsedavajući je Italijan Marko Zani.

Grupa na svojoj internet-stranici piše da podržava suverenitet i identitet evropskih nacija i naroda. Osim toga, aktivno se suprotstavlja trenutnom trendu, kako kažu, birokratski vođene evropske superdržave.

Politikolog Bartek Pitlas, koji istražuje desničarske ekstremističke stranke u Evropi na minhenskom Univerzitetu „Ludvig Maksimilijan“, kaže da ima i drugih stranaka koje su skeptične prema EU. One su ili nezavisne ili zastupljene u grupi Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) koja ima ukupno 66 poslanika iz 16 zemalja.

Među njima su predstavnici italijanske ultradesničarske „Braće Italije“, iz koje dolazi i premijerka Đorđa Meloni, kao poljska nacionalno-konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS). Ta poslanička grupa se na svojoj internet-stranici predstavlja kao pokretačka snagu „evrorealizma“ i nudi „hrabru alternativnu viziju reformisane EU kao zajednice nacija koje rade zajednički u područjima u kojima imaju zajednički interes“.

Paradoks: evroskeptične stranke u Evropskom parlamentu?

Na prvi pogled može se činiti paradoksalnim da u Evropskom parlamentu postoje stranke koje izrazito kritikuju Evropsku uniju. „To je zato što te stranke žele da se bore protiv Evrope iznutra“, smatra Uve Jun, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Triru. S tačke gledišta tih stranaka, ovakva Evropska unija nema budućnost, ali smatraju da je zamisliv neki drugi oblik EU.

Minhenski politikolog Pitlas za DW objašnjava da manje stranke na taj način mogu da se afirmišu, i to ne samo u finansijskom smislu. One tako mogu da pokažu da uspevaju da sarađuju s drugim partijama.

U isto vreme, skepticizam prema EU na neki način je „u funkciji formiranja identiteta“ za desničarske populističke stranke, kaže Jun. Mada stepen skepticizma prema EU varira od stranke do stranke, sam skepticizam, zajedno sa željom da se oslabi Unija, ujedinjuje te partije.

Šta stranke traže?

Konkretni zahtevi pojedinih stranaka prilično su nejasno formulisani, ali suština je da one žele ili da oslabe ili da raspuste EU u sadašnjem obliku, kaže Pitlas. On smatra da desnopopulističke stranke iz strateških razloga više ne pozivaju na raspad EU, već se zalažu za „pravu“ ili „istinsku“ Evropu, pod čime podrazumevaju nacionalistički karakter Unije.

Ključne reči koje se redovno koriste u tom kontekstu su one o „Evropi domovina“ ili „Evropi nacija“. Ideja je da se u ruke nacionalnih država povrate mnoga ovlašćenja koja trenutno ima EU. Kao primer navodi se ukidanje kontrola na međudržavnim granicama u okviru Šengenskog sporazuma, uvođenje evra kao zajedničke valute i pojedina područja politike kao što je npr. poljoprivreda.

Da li su desnopopulističke snage pretnja za EU?

Ako se polazi od sadašnjeg oblika EU, ti zahtevi su nesumnjivo opasni, kaže istraživač stranaka Jun. Evropska unija se trenutno bazira na načelu bliske saradnje između zemalja. Ali, politikolog naglašava da bi desnopopulističke snage morale da budu znatno jače nego što su sada kako bi mogle da izvrše veći pritisak u Evropskom parlamentu, a možda i u Savetu EU u kojem su zastupljene vlade zemalja-članica.

Bartek Pitlas smatra da se iza navodnih zahteva za novom strukturom u stvari ne krije ništa drugo nego želja da se Evropska unija u sadašnjem obliku raspadne.

Sledeće godine će građani EU ponovo izaći na izbore i moći da odluče u kojoj meri će desnopopulističke i evroskeptične stranke ući u Evropski parlament. Način na koji se druge stranke budu pozicionirale u odnosu na desno orijentisane populističke stranke, tu će igrati veliku ulogu.