Extinction Rebellion: Zaštita klime ili uvod u nasilje?

Akcije se održavaju širom sveta, u velikim gradovima među kojima su i Berlin, London, Pariz, Madrid, Amsterdam, Njujork, Melburn… Aktivisti za zaštitu klime „Extinction Rebellion“ u Berlinu su u ponedeljak blokirali jedno od najvažnijih saobraćajnih čvorišta u glavnom gradu Nemačke. Nekoliko sati nakon početka akcije, prema navodima policije, na ulicama Berlina bilo je oko 1.000 aktivista.

Grupa „Extinction Rebellion“ (Pobuna protiv istrebljenja) svoje akcije prvobitno je započela u Velikoj Britaniji. Prema navodima te grupe, od novembra prošle godine postoje i u Nemačkoj. Oni između ostalog zahtevaju da nacionalne vlade odmah proglase „klimatsko vanredno stanje“. Prema njihovom mišljenju, sve političke odluke koje stoje na putu prevazilaženju klimatske krize moraju da budu revidirane.

Već do 2025. godine sve emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte a koje prouzrokuje čovek, moraju da budu smanjene na nulu – to zahteva ta grupa. „Narušavamo svakodnevnu rutinu koja uništava osnove za naš život. Nastavljamo proteste sve dok vlade ne budu primereno reagovale“, saopštili su članovi grupe o razlozima zbog kojih su se odlučili na blokadu ulica.

„Ne vidimo drugi put“

Eva Eskosa-Jung iz „Extinction Rebellion“ prvog dana protesta u Berlinu izjavila je: „Danas počinje globalna pobuna protiv izumiranja. Ometamo (saobraćaj, između ostalog) jer ne vidimo drugi put da se sprovedu sveobuhvatne i duboke promene koje će spasiti klimu.“

Eskosa-Jung dodaje da je klimatska politika vlade u Berlinu zakazala: „Šume gore, nivo mora raste, kiselost okeana sve je veća, a širom sveta divlje životinje masovno izumiru. Čovečanstvu preti katastrofa opasna po život.“ Eskosa-Jung dodaje da „Extinction Rebellion“ ne koristi nasilje, već kreativnost.

Za razliku od pokreta „Fridays for Future“, aktivisti „Extinction Rebellion“ su, prema njihovim sopstvenim navodima, spremni da prekrše zakone kako bi izneli svoje zahteve. Legalne demonstracije i parlamentarni procesi u proteklih 30 godina nisu doveli do neophodnih promena, navode organizatori. Ipak, kako naglašavaju, sve akcije koje se izvode morale bi da proteknu mirno. Za to bi se trebalo da se pobrinu medijatori čiji je zadatak da spreče sukobe sa policijom ili vozačima automobila.

„Protesti da, pobuna ne“

„Razumem nestrpljenje mnogih“, izjavila je Malu Drejer, članica Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD). „Pozdravljam pravovremene akcije bilo koje vrste koje jasno ukazuju na hitnost zadataka“, rekla je ona, ali i istovremeno upozorila: „Naravno, za sve važi da (akcije) moraju da ostanu nenasilne“.

Liberalna stranka (FDP) je međutim upozorila da pokret ima antidemokratske karakteristike: „Ekstremnim zahtevima za zaštitom klime aktivisti te grupe dovode u pitanje demokratiju“, izjavio je šef FDP Kristijan Lindner. „Aktivisti za zaštitu klime i Zeleni trebalo bi da se distanciraju od antidemokratskih i delimično totalitarnih izjava te grupe“, rekao je Lindner. „Zaštita klime nije opravdanje za nasilje koje započinje blokadama“.

I političar Zelenih Boris Palmer iznosi kritike: „Postoje dobri razlozi da se zahteva odlučno delovanje u cilju zaštite klime. Ali prilično je jasno da će onaj ko pri tom odbacuje demokratiju i pravnu državu, izgubiti i borbu protiv klimatskih promena“, kaže Palmer i zaključuje: „Protesti da, pobuna ne.“