Fajnenšel tajms: Beč je špijunska prestonica

Nakon što je došlo do povećanja špijunske aktivnosti, tri najveće opozicione stranke u zemlji proletos su podržale zakonske izmene kako bi se špijunaža u Austriji kriminalizovala, ali njihovi napori nisu uspeli zahvaljujući stalnom odugovlačenju vlade, piše Fajnenšel tajms.

Porast špijuniranja u Beču izazvao je osudu saveznika i potkopao položaj zemlje među evropskim susedima, koji su sve svesniji tog problema.

Austrija je sedište nekoliko velikih međunarodnih organizacija, uključujući Međunarodnu agenciju za atomsku energiju, OPEK i više agencijaUN, ali je tradicionalno zatvarala oči pred tajnim obaveštajnim aktivnostima na svom tlu, sve dok meta operacija ne postane austrijska vlada, prenosi Index.

Visoki evropski obaveštajni funkcioneri gledaju na austrijsku situaciju sa sve većom zaprepašćenošću. Zemlja je već zamrznuta u mnogim dobro uspostavljenim aranžmanima za razmenu obaveštajnih podataka na kontinentu, koji su koordinisani kroz “Klub Bern”, neformalnu mrežu evropskih špijunskih agencija nazvanu po švajcarskom gradu.

Od invazije Moskve u februaru 2022. evropske države su izbacile više od 400 ruskih špijuna, a Austrija je do sada proterala samo četiri.

U Beču je i dalje više od 180 akreditovanih ruskih diplomata, rekao je jedan viši zapadni obaveštajni funkcioner, a za najmanje trećinu njih poznato je da koriste diplomatsko pokriće za prikupljanje obaveštajnih podataka. Mnogo više njih sada ilegalno deluje u zemlji zahvaljujući slabom nadzoru nad špijunažom.

“Ovo je stvarno Divlji zapad, gotovo je komično koliko toga prolazi u ovoj zemlji“, rekao je jedan zapadni diplomata. Kineski, iranski, izraelski i saudijski agenti takođe su prisutni u Austriji u velikom broju, zajedno s desetinama američkih, britanskih i evropskih.

Situacija je postala ozbiljan problem za austrijsku konzervativno-zelenu koalicionu vladu, ali su pad rejtinga u anketama i burna domaća rasprava o austrijskoj neutralnosti potisnuli pitanje špijuniranja u drugi plan.

Krovovi svake ruske diplomatske zgrade i kompleksa u Beču prekriveni su radarima, kupolama i čudnim „šupama“, od kojih su neke izgrađene u poslednjih nekoliko meseci, za koje stručnjaci kažu da gotovo sigurno sadrže tehnologiju elektronskog nadzora.

„Čini se da je jedna od glavnih funkcija ruske obaveštajne službe u Beču prikupljanje obaveštajnih podataka u razmeri koja je operaciju izdigla u najvažniju od cele mreže u Evropi“, rekao je austrijski politolog Tomas Rigler.

Čelnici austrijske obaveštajne službe priznali su da postoji problem.

„Trenutna pravna situacija u Austriji, posebno vrlo ograničene zakonske mogućnosti za suzbijanje špijunaže i ograničena kriminalizacija takvih dela, dovodi do vrlo velikog broja agenata stranih obaveštajnih i tajnih službi u našoj državi“, objavila je austrijska Glavna uprava za javnu bezbednost.