Fajnenšel tajms: Tužna istina je da se Putin priprema za još veći rat

“Ovi amandmani su napisani za veliki rat i opštu mobilizaciju. A taj se veliki rat već može namirisati“, rekao je Andrej Kartapolov, šef Duminog odbora za obranu, dok je ruski parlament žurio s usvajanjem novog zakona.

Zakon je to koji omogućava Kremlju da pošalje još stotine hiljada ljudi u borbu te otkriva tužnu istinu: Vladimir Putin, daleko od traženja izlaza iz svog katastrofalnog rata u Ukrajini, priprema se za još veći, piše Fajnenšel tajms (Financial Times).

Razumljivo je da mnogi u Ukrajini i na Zapadu žele da veruju da je ruski predsednik sateran u ćošak.

Ukrajinska vojska postepeo ponovno osvaja zemlje koje su okupirali Rusi i pokazala se sposobnom za udar duboko u neprijateljsku teritoriju – čak i u sam Kremlj.

Pritisak sankcija na Rusiju raste.

Za sada, Zapad ostaje ujedinjen u podršci Kijevu, a tokovi modernog oružja i novca podržavaju ukrajinske ratne napore.

Konačno, pobuna koju je organizirao Vagnerov šef plaćenika Jevgenij Prigožin i vidljivi sukobi među višim ruskim vojnim zapovednicima potiču nadanja da će se Kremljov ratni stroj slomiti.

Kremlj veruje da sebi može priuštiti dug rat

Stvari verojatno izgledaju sasvim drugačije Kremlju, koji veruje da sebi može da priuštiti dug rat.

Predviđa se da će ruska ekonomija zabeležiti skroman rast ove godine, ponajviše zahvaljujući vojnim kompanijama koje rade non-stop.

Kritične komponente poput mikročipova potrebnih obrambenoj industriji stižu iz Kine i iz drugih izvora.

Uprkos sankcijama, ratna škrinja Kremlja još uvek je prepuna novca, zahvaljujući neočekivanoj dobiti od energenata prošle godine i takođe prilagodljivosti ruskih izvoznika robe, koji su pronašli nove kupce i koji plaćanja podmiruju uglavnom u juanima.

Ako proračunski pritisci postanu akutniji, ruska središnja banka mogla bi dodatno devalvirati rubalj, olakšavajući plaćanje vojnika, radnika obrambene industrije i unutarnjih sigurnosnih snaga koje rusku elitu i javnost drže pod represijom i uglavnom u skladu s Putinovim katastrofalnim kursom.

Kad je reč o samom ratu, Kremlj se još uvek ne čini uznemirenim ukrajinskom protuofenzivom.

Čak i ako Kijev bude još napredovao u kontraofanzici, Kremlj bi te dobitke mogao da odbaci kao privremene.

Na šta računa Putin?

Putin računa na činjenicu da je rusko ljudstvo koje se potencijalno može mobilizirati tri do četiri puta veće od ukrajinskog, a jedini hitni zadatak je moći iskoristiti taj resurs po volji: mobilizovati mnogo više ljudi, naoružati ih, uvežbati ih i poslati u borbu.

Upravo je to svrha novog zakona koji bi Kremlju trebao pomoći da izbegne još jednu službenu mobilizaciju.

Od sada, vlada može u tišini slati pozive za onoliko ljudi koliko smatra da je potrebno.

Gornja dobna granica za služenje obveznog roka povisit će se s 27 na 30 godina, a u budućnosti bi se mogla ponovno povećati.

Nakon što se izda elektroničko obaveštenje o mobilizaciji, ruske granice će odmah biti zatvorene kako bi se sprečio masovni egzodus vojno sposobnih muškaraca poput onoga kojem je Rusija svedočila prošle jeseni.

Kazne za odbijanje služenja takođe su pooštrene.

Ovi potezi, u kombinaciji s ogromnim državnim ulaganjem u proširenje proizvodnje oružja, trebali bi pomoći Putinu da izgradi veću i bolje opremljenu vojsku.

Paralelna taktika – gušenje ukrajinske ekonomije

Paralelna taktika je gušenje ukrajinske ekonomije.

Znajući da je ukrajinski proračun na sredstvima za održavanje života koje osiguravaju zapadni saveznici, Kremlj želi Kijevu da uskrati sve izvore prihoda.

Moskva se stoga nije samo povukla iz sporazuma o žitu koji je omogućio ukrajinski poljoprivredni izvoz preko Crnog mora nego je i pokrenula masovne vazdušne napade na ukrajinske luke kako bi uništila svaku mogućnost oživljavanja sporazuma.

Ista logika podupire ruske zvazdušne napade na civilnu infrastrukturu: cilj im je da učine ukrajinske gradove nenastanjivim i spreče napore obnove.

Putin je napravio mnogo kobnih pogrešaka. Ali…

Kremlj se nada da će brza obnova ruske vojske i postupno desetkovanje ukrajinske ekonomije i oružanih snaga rezultirati rastućom frustracijom Zapada i smanjenjem materijalne potpore Kijevu.

Kako bi ubrzala ovaj proces i slomila volju Zapada, Moskva koristi pretnje eskalacijom, uključujući širenje sukoba prema teritoriju NATO-a preko Belorusije uz pomoć tamo smeštenih Vagnerovih plaćenika.

Putin je, zaključuje dalje Financial Times, napravio mnogo kobnih grešaka.

Ali sve dok je on na čelu, Moskva će svoje još uvek goleme resurse posvetiti ostvarenju njegove opsesije uništenjem i podčinjavanjem Ukrajine.

Dok zapadni čelnici razmišljaju o politici podrške Ukrajini u trećoj godini ovog ružnog rata, svaka dugoročna strategija mora uzeti u obzir ovu realnost.