FAO: Globalni broj gladnih ljudi mogao bi da poraste sa osam na 13 miliona

Rusija i Ukrajina proizvode 14 odsto svetske ponude pšenice, prema podacima Ujedinjenih nacijama, a njen gubitak usled rata doveo je do porasta cena hrane i neizvesnosti u pogledu budućnosti obezbeđivanja hrane na globalnom nivou, posebno u siromašnim zemljama.

Indeks cena hrane agencije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) pokazuje najveći skok od svog osnivanja 1990. godine, odražavajući rekordno visoku cenu biljnih ulja, žitarica i mesa, navodi ta organizacija.

U izveštaju organizacije krajem marta navodi se da bi globalni broj gladnih ljudi mogao da poraste sa osam miliona na 13 miliona ljudi do 2023. godine, naročito u Aziji i Pacifiku, podsaharskoj Africi, Bliskom istoku i severnoj Africi.

Specijalista za upravljanje krizama na Univerzitetu Masačusets Amherst Ana Nagurni rekla je da je sastanak globalnih lidera značajan i da „govori o rastućem strahu i sve većem razumevanju da je svet možda na ivici katastrofe gladi“.

Nagurni je predvidela da će zemlje koje još nisu pružile jasnu podršku Ukrajini kao što su Kina i Indija shvatiti da će ugroženo snabdevanje hranom zbog dugotrajnog rata u Ukrajini uticati na njihovu sopstvenu nacionalnu stabilnost i dobrobit njihovih građana.

„Ovo bi moglo pomoći da se Rusija dodatno izoluje i moralno i ekonomski“, rekla je ona.

Rusija je članica G20, koju čine predstavnici industrijskih zemalja i zemalja u razvoju, ali je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država saopštilo da Rusi neće učestvovati na sednici o bezbednosti hrane.