Farmaceutska industrija EU protiv nerealnih očekivanja, bezbednost vakcine najvažnija

„Imamo razumevanje i zaista delimo nadu i želju svih ljudi da se što pre pojavi vakcina protiv COVID-19 ali to nipošto ne sme da se dogodi nauštrb bezbednosti“, rekla je Mol u intervjuu za grčku televiziju MEGA TV.

Širom Evrope sve su žustrije rasprave o tome kada bi željno očekivana vakcina mogla da se nađe na tržištu. Pojedini zvaničnici EU izrazili su nadu da bi prva vakcina već u novembru mogla da dobije komercijalnu dozvolu, ali je sama farmaceutska industrija ublažila takva preterana očekivanja.

„Mnogo ljudi je reklo mnoge stvari. Znam da ima i glasina da Evropska agencija za lekove (EMA) barata sa avgustom 2021. godine kao terminom za tržišnu autorizaciju“, rekla je Natali Mol, a prenosi briselski portal EURAKTIV.

„Zato treba da se držimo stvarnih najava a ne glasina i da osiguramo da budu sprovedeni svi neophodni testovi bezbednosti i efikasnosti da bi postojalo apsolutno poverenje u vakcinu“, rekla je Mol.

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), širom sveta u toku je 176 projekata razvoja vakcine protiv korone, a 39 potencijalnih vakcina ušlo je u kliničku fazu ispitivanja na ljudima.

Rusija je 11. avgusta prva zvanično licencirala vakcinu protiv COVID-19, ali je to u svetu primljeno sa uzdržanošću pošto ruska vakcina nije prošla uobičajena klinička ispitivanja.

„Naravno, i naše kompanije bi bile prezadovoljne kada bi mogle da izbace nešto na tržište što bi imalo odobrenje Evropske agencije za lekove, ali što bi bilo i generalno i globalno prihvaćeno“, rekla je Mol, dodajući da je to put kojim evropska farmaceutska industrija namerava da ide.

SZO je početkom septembra saopštila da ne očekuje masovniju vakcinaciju protiv COVID-19 do sredine 2021. godine.

Istovremeno, prema izveštajima medija, Evropska unija u globalnoj utrci država da za svoje građane obezbede buduću vakcinu značajno zaostaje za SAD i Velikom Britanijom.

Nemački dnevnik Velt (Die Welt) objavio je u nedeljnom izdanju da su SAD već obezbedile 800 miliona doza vakcine od šest različitih proizvođača. Pored toga, SAD su rezervisale i mogućnost da u nekom kasnijem trenutku nabave još 1,4 milijarde doza vakcine.

Velika Britanija je, prema pisanju lista, takođe sa šest proizvođača sklopila ugovore o kupovini više od 340 miliona jedinica vakcine, što je stavlja na prvo mesto među industrijskim zemljama po broju vakcina po stanovniku.

Sa druge strane, EU je za svojih 446 miliona stanovnika u 27 zemalja članica samo sklopila okvirni ugovor sa farmaceutskom kompanijom Astra Zeneka o kupovini 300 miliona doza vakcine, sa dodatnom opcijom za još 100 miliona.

U Evropskoj komisiji, listu Velt am zontag je rečeno da komisija „radi na svim frontovima kako bi istu stvar dogovorila i sa drugim proizvođačima, sa kojima je već završila početne pregovore“.