Građani dve najbogatije severne pokrajine u Italiji u nedelju su velikom većinom glasali za dobijanje veće autonomije, „dajući tako najskoriji primer moćnih centrifugalnih sila koje preoblikuju evropsku politiku“ – piše Gardijan.
Glasači u pokrajinama Veneto, u kojoj je Venecija, i Lombardija, gde se nalazi Milano, glasali su na referendumu u nedelju za to da se umanje nadležnosti Rima. Predsednik pokrajine Veneto Luka Zaja pozdravio je ovakve rezultate glasanja, ali je ponovio da njihove težnje ne mogu da se porede sa secesionističkim planom koji je doveo do krize u Španiji.
Izlaznost je bila oko 58 odsto u Venetu, gde vlada veća podrška autonomiji, i nešto iznad 40 odsto u Lombardiji. Predsednici obe pokrajine kažu da je više od 95 odsto glasača koji su izašli na referendum, kako se i očekivalo, glasalo za veću autonomiju. Ovo glasanje nije obavezujuće, ali će liderima desnog krila u dve pokrajine obezbediti čvrsto političko uporište kada počnu pregovore sa centralnom vladom o prenosu nadležnosti i poreskim prihodima iz Rima. Secesionističko raspoloženje u Venetu i Lombardiji je ograničeno na marginalne grupe, ali analitičari smatraju da ova težnja ka autonomiji oslikava istu mešavinu problema i pritisaka koji su doveli do glasanja o nezavisnosti u Škotskoj, do odluke Britanije da napusti EU i do krize u Kataloniji.
„Ovo glasanje je pokazalo da u Venetu ne postoji ‘autonomaška stranka’, već da postoji ceo jedan narod koji podržava ovu ideju. Pobedila je ideja da mi treba da budemo nadležni za naše dvorište“, rekao je Zaja. Guverner Lombardije Roberto Maroni rekao je da će izneti detaljan predlog o prenosu vlasti u naredne dve nedelje, kako bi osigurao da on bude razmotren pre izbora koji treba da budu održani do maja sledeće godine. „Ići ću u Rim i tražiti više vlasti i resursa unutar okvira nacionalnog jedinstva“, najavio je Maroni.
Gardijan prenosi da analitičari smatraju da sklonost severnog regiona ka autonomiji ne predstavlja pretnju po jedinstvo Italije kratkoročno gledano, ali da će doneti probleme u narednim decenijama, pogotovo što prezadužena centralna vlada ne može sebi da dopusti da se odrekne neto doprinosa koje dobija od najdinamičnijih područja države.
„Iako ne ugrožava jedinstvo države, ovaj proces sa sobom nosi rizik da se otvori Pandorina kutija i da se pokrenu široko rasprostranjene centrifugalne sile u Italiji“, kaže ekonomista Lorenco Kodonjo. Kao bivši visoki zvaničnik u ministarstvu finansija, Kodonjo očekuje da će rezultati referenduma biti uvršteni u tekuću raspravu o ustavnim reformama, što će pre rezultirati time da će država postati federalizovana po modelu Nemačke nego što će dovesti do raspada.
U Lombardiji i Venetu živi skoro četvrtina stanovništva Italije, a ove dve pokrajine čine oko 30 odsto ekonomskog proizvoda zemlje. Sa nižom stopom nezaposlenosti i manjim socijalnim troškovima nego što je prosek u Italiji, oba regiona daju veliki doprinos državnoj blagajni.
Lombardija u porezima daje 54 milijarde evra više Rimu nego što dobija nazad, a neto doprinos Veneta je 15,5 miliona evra. Dva regiona žele da prepolove ova davanja repatrijacijom nadležnosti u 23 različite oblasti. Predsednici ovih pokrajina, obojica članovi desničarske Severne lige, planiraju da zatraže i razgovore o infrastrukturi, životnoj sredini, zdravstvu i obrazovanju. Oni žele da dobiju i nova ovlašćenja u vezi sa bezbednosnim pitanjima i imigracijom – što su koraci za koje će biti potrebne promene ustava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
