Svrsishodnost i čak opstanak Evropske unije je pod znakom pitanja kao nikada ranije. A evropskim građanima i svetu je sada kao nikada do sada potrebna snažna EU.
U proteklih nekoliko godina širi region Evrope je postao nestabilniji i manje bezbedan. Štaviše, krize u okviru i van granica EU direktno utiču na živote svih evropskih građana.
U teškim vremenima poput ovih jaka je ona EU koja razmišlja strateški, deli viziju i deluje kao jedinstvena celina. Nakon što je u Ujedinjenom Kraljevstvu izglasan Bregzit, Evropljani će zaista morati da ponovo razmisle kako naša Unija funkcioniše; ali mi veoma dobro znamo za šta treba da radimo. Znamo koji su nam principi, interesi i prioriteti. Sada nije vreme za političku neizvesnost. Potrebna nam je strategija koja spaja zajedničku viziju sa zajedničkim delovanjem.
Nijedna država-članica EU koja sama deluje nema snage da se uhvati ukoštac s pretnjama s kojima se suočava EU. A ne mogu ni same da iskoriste prilike koje predstavlja današnja globalna ekonomija. Ali evropski potencijal je najveći ako se posmatra kao Unija više od pola milijarde građana.
Naša diplomatska mreža je široka i duboka i pokriva svaki ćošak planete. U ekonomskom smislu smo u svetskom G3, zajedno s Kinom i Sjedinjenim Državama. Glavni smo trgovinski partner i strani investitor za gotovo sve zemlje sveta. Države-članice EU zajedno investiraju više u saradnju za razvoj nego ostatak sveta u celini.
Mada je jasno i da mi u Evropi ne iskorišćavamo potpuno ovaj potencijal, ili bar ne još. Ogromna većina naših građana shvata da je potrebno da preuzmemo kolektivnu odgovornost za našu ulogu u svetu. I naši partneri očekuju da EU igra glavnu ulogu, uključujući ulogu onog koji obezbeđuje globalnu bezbednost.
EU može da zadovolji potrebe građana i učini svoja partnerstva funkcionalnim samo ako deluje kao celina – ako se ujedine institucije i sve nacionalne vlade EU na svim nivoima. Upravo je to cilj Globalne strategije za evropsku spoljnu i bezbednosnu politiku, koju sam nedavno predstavila liderima država-članica i Evropskoj komisiji i Evropskom savetu.
Ta strategija, prva strategija EU za više od deset godina, akcenat stavlja na kapacitete za odbranu i antiterorizam, kao i na poslovne prilike, socijalnu inkluziju i ljudska prava. Ona se bavi izgradnjom mira i otpornošću država i društava u i oko Evrope.
EU se uvek ponosila svojom mekom moći i tako će i nastaviti jer smo najbolji u tom domenu. Ali ideja da je Evropa isključivo „civilna sila“ ne oslikava dobro činjenično stanje. Tako, na primer, EU trenutno predvodi 17 vojnih i civilnih operacija širom sveta. Hiljade muškaraca i žena služe pod evropskom zastavom na dalekim mestima kao što su Avganistan i Kongo, Gruzija i Sahel, Moldavija, Somalija i Sredozemlje. Za današnju Evropu tvrda i meka moć idu ruku pod ruku.
Strategija neguje ambiciju strateške autonomije za EU, koja je neophodna da bi se promovisali zajednički interesi naših građana, kao i naši principi i vrednosti. Ipak, znamo da se tim principima najbolje služi u međunarodnom sistemu koji je zasnovan na multilateralizmu i pravilima, ne na globalnim policajcima i usamljenim ratnicima, i kada ne delujemo sami.
Upravo će iz tog razloga EU nastaviti da produbljuje transatlantsku vezu i naše partnerstvo s NATO, dok će se istovremeno povezivati s novim akterima i istraživati nove formate za unapređenje naše Strategije. EU će investirati u regionalne institucije i saradnju u okviru i među regionima. I promovisaćemo reforme globalnog rukovodstva kojima može da se odgovori na izazove ovog veka.
Dok to budemo radili, angažovaćemo se na praktičan i principijelan način, deleći globalnu odgovornost s partnerima i doprinoseći njihovim kapacitetima. Dve decenije širenja globalnih neizvesnosti naučile su nas jednoj jasnoj lekciji – slabosti mog suseda i slabosti mog partnera su moje lične slabosti. Zato ćemo ići dalje od iluzije da međunarodna politika može da bude igra gubitnika i dobitnika.
Zahvaljujući odlučnom delovanju na ovaj način, biće bolje svim državama-članicama EU i svim građanima Unije. Ali sve ciljeve koji su ovde naznačeni može da ostvari samo potpuno ujedinjena i posvećena Evropa. Ujedinjenje svih naših kultura u cilju ostvarenja naših zajedničkih ciljeva i zajedničkih interesa predstavlja svakodnevni izazov, ali i naš najjači adut – raznolikost je ono što nas čini snažnim.
Naši interesi su zapravo zajednički evropski interesi, a jedini način da im služimo jeste pomoću zajedničkih sredstava. Upravo iz tog razloga svi Evropljani i sve države-članice EU imaju kolektivnu odgovornost da osnaže našu Uniju.
Narodu Evrope je potrebno jedinstvo svrsishodnosti i akcije među našim državama-članicama. Krhki svet zahteva samouvereniju i odgovorniju EU, koja je opremljena spoljnom i bezbednosnom politikom, koja je okrenuta ka spoljnom svetu i pozitivnoj budućnosti. Nova Globalna strategija će nas voditi dok budemo radili ka uspostavljanju Unije koja zaista ispunjava potrebe, nade i težnje svojih građana; Unije koja počiva na uspehu sedamdesetogodišnjeg mira; Unije koja je dovoljno jaka da doprinese miru i stabilnosti u našem regionu i širom sveta.
Autorka je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednica Evropske komisije. Prethodno je bila ministarka spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije
Copyright: Project Syndicate, 2016.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
